Aktuelno - Srbija

Smanjen broj radnih mesta u državnoj upravi

Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave Vlade Republike Srbije saopštilo je danas da se broj radnih mesta na neodređeno i određeno vreme u direktnim i indirektnim korisnicima konsolidovanog budžeta smanjio u neto iznosu za približno 11.500, od januara 2014. do juna 2015. godine.

U saopštenju se navodi da je broj radnih mesta na neodređeno vreme umanjen za više od 16.000, dok je broj radnih mesta na određeno vreme uvećan za približno 4.500.

Uključujući i javna komunalna preduzeća, osnovana od strane lokalnih samouprava, koja su obuhvaćena Zakonom o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru, broj zaposlenih na neodređeno i određeno vreme je manji za približno 15.500.

Procena promene broja radnih mesta je pouzdana i u saglasnosti je sa svim raspoloživim indikatorima na osnovu kojih se može proceniti broj zaposlenih.

To su međugodišnja promena rashoda za zarade, podaci o zaposlenosti dostavljeni od strane samih ministarstava, podaci o zaposlenosti Registra zaposlenih, izabranih, postavljenih i angažovanih lica, koji vodi Uprava za trezor, i Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja (CROSO), kao i podaci o formalnoj zaposlenosti u pravnim licima koje prikuplja i objavljuje Republički zavod za statistiku.

Međugodišnje smanjenje rashoda za zarade od 11,4 odsto ukazuje na to da se broj zaposlenih u budžetskom sektoru države smanjio za 2,5 odsto, dok je preostalo smanjenje posledica smanjenja zarada u javnom sektoru za 10 odsto (ukupno smanjenje manje je od 10 odsto, jer smanjenjem zarada nisu bili obuhvaćeni svi zaposleni).

Smanjenje zaposlenosti za 2,5 odsto ekvivalentno je smanjenju broja zaposlenih za 11.500.

Rashodi za zarade jedan su od najpouzdanijih indikatora kretanja broja zaposlenih. Procena do koje je Ministarstvo došlo, analizirajući kretanje rashoda za zarade, u velikoj meri se poklapa i sa analizom Fiskalnog saveta, objavljenom u mesečnom izveštaju za avgust.

Analiza podataka Registra zaposlenih, a zatim uparivanje sa podacima CROSO-a, takođe navode na zaključak da je broj zaposlenih na neodređeno i određeno vreme smanjen za 11.500 od početka 2014. godine.

Podaci Registra zaposlenih i CROSO-a omogućavaju i detaljniju analizu strukture smanjenja, prema svim direktnim i indirektnim korisnicima budžeta.

Broj zaposlenih na neodređeno vreme manji je u svim resorima, kako centralnog, tako i lokalnog nivoa države.

Smanjenje broja zaposlenih na neodređeno determinisano je pre svega prirodnim odlivom, a zbog zabrane zapošljavanja u javnom sektoru, velika većina tih radnih mesta nije opet popunjena – dozvoljeno je zaposliti jednu osobu tek kada se broj zaposlenih smanji za pet, pod uslovom da korisnik raspolaže sredstvima za dodatno zapošljavanje.

Podaci Registra zaposlenih i CROSO-a u najvećoj meri su u saglasnosti sa podacima o stanju i kretanju broja zaposlenih, koje su preostali resori dostavljali Ministarstvu, kao koordinatoru procesa racionalizacije sektora države.

Podaci o formalnoj zaposlenosti u pravnim licima, koje prikuplja i objavljuje Republički zavod za statistiku, na osnovu polugodišnjih istraživanja o broju i zaradama zaposlenih, ukazuje na to da je broj zaposlenih u sektorima u kojima se dominantno država pojavljuje kao poslodavac (državna uprava i obavezno socijalno osiguranje, obrazovanje, zdravstvena i socijalna zaštita) smanjen u martu ove godine u odnosu na mart prethodne za približno dva odsto.

U obzir treba uzeti da podaci Zavoda nisu u potpunosti uporedivi sa prethodno predstavljenim podacima iz Registra zaposlenih i CROSO-a, jer sa jedne strane ne pokrivaju ceo sektor opšte države, dok sa druge strane u sektore koji su dominantno pod kontrolom države ipak uključuju i privatni sektor.

Međusobno podudaranje više nezavisnih izvora podataka koji prikazuju kretanje broja zaposlenih omogućava poprilično pouzdanu procenu smanjenja broja zaposlenih od početka 2014. godine.

Takođe, svi navedeni podaci ukazuju na to da procena kretanja zaposlenosti na osnovu podataka koje Zavod prikuplja kroz Anketu o radnoj snazi (ARS), a koju je koristila Evropska komisija pri sastavljanju CCEQ izveštaja, nije tačna, niti pouzdana u domenu sektora opšte države.

Broj zaposlenih u dominantno državnim sektorima (državna uprava i obavezno socijalno osiguranje, obrazovanje, zdravstvena i socijalna zaštita) nije mogao biti uvećan za 61.000 od početka 2014. godine, kako pokazuju podaci iz ARS.

Razlog ovome je to što podaci iz ARS za 2014. godinu još nisu revidirani, a to je uobičajena i neophodna praksa u statistici, s obzirom na to da se metodologija često menja, što je i ovde slučaj.

Da podaci za 2014. godinu još nisu revidirani ukazuju i nekonzistentne i drastične promene broja zaposlenih iz kvartala u kvartal.

Primera radi, broj zaposlenih u sektoru državne uprave je, prema podacima iz ARS, u poslednjem kvartalu 2014. godine smanjen za približno 15.000, da bi u naredna dva kvartala porastao za 13.000.

Sličan trend prisutan je i u sektoru obrazovanja, gde je broj zaposlenih u prvom kvartalu tekuće godine smanjen za 6.000, da bi u drugom kvartalu bio uvećan za čak 20.000.

Pored toga, da je broj zaposlenih u dominantno državnim sektorima od početka 2014. godine stvarno porastao za 61.000, rashodi za zarade po osnovu povećanja broja zaposlenih bili bi uvećani na godišnjem nivou za minimum 45 milijardi dinara, odnosno za približno 1,15 procentnih poena BDP-a, što bi u potpunosti neutralisalo efekat smanjenja zarada za 10 odsto (a kao što je predstavljeno, rashodi za zarade su smanjeni i više, 11,4 odsto na međugodišnjem nivou) i ugrozilo jedan od stubova temeljaca dogovora sa MMF-om.