Aktuelno - Srbija

Srpska malina rasprodata

Kako se navodi, to je omogućeno izmenom Uredbe o vanrednoj interventnoj meri podrške skladištarima maline roda 2025. zbog pravovremenog otklanjanja tržišnih poremećaja koju je Vlada Srbije usvojila na jučerašnjoj sednici.

Izmenom te uredbe produžen je rok za odobrenje kredita sa 30. novembra na 31. decembar 2025. godine. U skladu sa izmenom, banka kredit može da odobri korisnicima kredita koji se nalaze u finansijskim poteškoćama izazvanim poremećajima na tržištu zaključno sa 31. decembrom 2025. godine. U saopštenju resornog ministarstva se ističe da se na ovaj način izlazi u susret iskazanom interesovanju skladištara za kredit, a mera takođe doprinosi očuvanju proizvodnog potencijala voćarstva, stabilnosti i kontinuitetu snabdevanja domaćeg i izvoznog tržišta. Sagovornik „Politike” dobro upoznat sa stanjem na tržištu kaže da je ova mera dobra u smislu pomoći malim i srednjim hladnjačama i daje signal i proizvođačima da postoji predvidivost u sektoru. Do poremećaja na tržištu je zapravo došlo još pre nekoliko godina, kada je otkupna cena maline bila najpre izuzetno visoka, a potom drastično pala, što je bio udarac za mnoge hladnjačare koji posluju u Srbiji. 

– Skladišta su sada generalno prazna i malina, ono malo što je ostalo, može da se proda po pristojnoj ceni. I to što je na lageru – čeka isporuku, jer se poslednjih godina značajan deo našeg voća prodaje supermarketima u toku cele godine – kaže naš sagovornik i napominje da je Srbija ove godine, uglavnom zbog otežanih klimatskih uslova, imala značajno manje količine maline nego ranije. Strani kupci su zbog toga otkupili praktično sve naše količine i potom se preorijentisali na: Ukrajinu, Moldaviju i Poljsku koje imaju standardno dobru proizvodnju. Podseća da je ove godine malina u otkupu koštala 600 dinara što je „povuklo i prodajnu cenu ovog voća”.

Inače, oko 97 odsto maline proizvedene u Srbiji se izvozi. On kaže da je teško prognozirati kakva sezona nas očekuje, jer smo i u prošloj, na samom početku, očekivali bolje rezultate da bi, od aprila do avgusta, nastupili ekstremni vremenski uslovi koji su desetkovali rod. Prema njegovim rečima, sve ovo je u najvećoj meri bio uzrok pada proizvodnje. Takođe, ne znamo ni kakve nas geopolitičke prilike očekuje.

– Ako rat u Ukrajini završi, kako se najavljuje, ta zemlja mogla bi da ima „eksploziju” proizvodnje, što bi moglo da se odrazi i na pad cena. Ističe da je Ukrajina, i u ratnim uslovima imala odličnu proizvodnju, praktično rame uz rame sa Poljskom – kaže sagovornik „Politike”.