Aktuelno - Srbija

Zamrznuto meso starije od šest meseci ne sme da se uvozi

Šest meseci od zamrzavanja ili klanja svinjsko meso ne može biti predmet uvoza u Srbiju, izjavio je danas ministar poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva Branislav Nedimović i dodao da Pravilnik o tome postoji već dve godine, kao i da to kontroliše veterinarska inspekcija na granici.

"To je sveto pismo", kazao je Nedimović i dodao da se u Srbiji primenjuju potpuno izjednačena pravila sa kompletnim okruženjem i EU.

Za goveđe meso je još rigoroznije, naveo je ministar odgovarajući na kritike poslanika SRS Milorada Mirčića, koji je na sednici Skupštine Srbije, gde se raspravlja o zakonima o bezbednosti hrane, rekao da se mesne prerađevine u Srbiji proizvode od mesa koje se uvozi iz inostranstva, a koje u tim zemljama pripada robnim rezervama.

Mirčić je kazao da je to meso godinama bilo smešteno u hladnjačama, određenim prostorima za to, a da uvoz u Srbiju podrazumeva da se meso tako termički i mehanički obradi da se pretvori u mesne prerađevine.

Nedimović je rekao da je to ranije bilo dozvoljeno, ali da sada ta priča ne stoji i da je isto kao i priča o GMO hrani pokušaj da se izvuku jeftini politički poeni i to na pričama koje su možda bile pre pet godina.

"To što je bilo pre pet godina - tako su i prošli, kako su i radili. Nikako", zaključio je ministar.

Svi zahtevi poljoprivrednika za podsticajna sredstva biće isplaćeni

Svi zahtevi koje su poljoprivredni proizvođači podneli za podsticajna sredstva u 2018. godini biće isplaćeni do kraja marta, izjavio je danas ministar  Nedimović i precizirao da su u pitanju svi zahtevi koji se odnose na mehanizaciju, tov i genetiku.

Ministar je u Skupštini Srbije, gde prisustvuje sednici na kojoj se raspravlja o izmenama i dopunama zakona iz oblasti poljoprivrede naveo da će ta sredstva biti isplaćena zahvaljujući tome što sada Uprava za agrarna plaćanja ima dovoljno novca.

Kada je u pitanju poljoprivredna mehanizacija, Nedimović je najavio da će od aprila poljoprivrednici moći da podnesu zahteve za refundiranje 50 odsto sredstava koje su uložili u mehanizaciju.

Cilj nam je EU, ali moramo prvo zaštiti naše proizvođače

Nedimović je komentarišući predlog izmena i dopuna Zakona o sredstvima za zaštitu bilja, koji je prethodno donet 2009. godine, rekao da je veoma bitno da se 600 preparata za zaštitu bilja ostavi u upotrebi do ulaska Srbije u EU.

Nedimović je to rekao na sednici Skupštine na kojoj se raspravlja o zakonima i izmenama i dopunama zakona iz oblasti poljoprivrede, turizma i ugostiteljstva, a na primedbu poslanika SRS Milorada Mirčića da je ovo prvi put da jedan ministar i ministarstvo “faktički priznaju da je EU zabluda” i to tako što su predložili da proizvodnja zaštitnih sredstava za biljke i dalje bude zastupljena do ulaska Srbije u EU.

“Ranije se po automatizmu podrazumevalo da se prelazi na standard EU i takvi se zakoni usvajaju. Ovo je prvi put da jedno ministarstvo izađe i kaže - sve su to zablude, mi moramo da vodimo računa da sačuvamo postojeće kapacitete u proizvodnji zaštitnih sredstava”, rekao je Mirčić.

Dodao je da “tehnološka zavisnost Srbije od EU” datira od 5. oktobra 2000. godine, te da su nakon toga, zbog usklađivanja sa normama EU, uništene fabrike, a kada je u pitanju poljoprivreda sistematično su je uništavali, ne samo rasprodajom zemljišta i imovine, nego i zatvaranjem fabrika koje su se bavile proizvodnjom preparata ili onoga što je potrebno za poljoprivredu.

“Ono što je 5. oktobra došlo sa tim talasom ili poplavom kriminala, to je da se ne uništava samo proizvodnja kada su u pitanju preparati i veštačko đubrivo, nego i semenska roba”, kazao je Mirčić.

Nedimović je naveo da je činjenica da je najveći udarac srpska poljoprivreda dobila liberalizacijom tržišta krajem 2000. godine kada su, kaže, ukinute sve barijere i kada je to tržište poljoprivredno bilo nepripremljeno za udarce sa strane.

Kako je rekao Nedimović, nerealno je da se ispune uslovi vezani za sredstva za zaštitu bilja u tako kratkom roku, te da je sada omogućeno da se i ti uslovi ispune do ulaska u EU, ali da to ne utiče loše na srpsku poljoprivredu.

“Jako je važno da ova grana privrede, koja se bavi sredstvima za zaštitu bilja, egzistira. Naš cilj jeste EU, ali nam je prvo cilj da zaštitimo naše srpske proizvode”, kazao je Nedimović.

Naveo je da su srpski instituti NS seme i Institut za kukuruz u Zemun polju jedni od najprestižnijih instituta na svetu, te da svoju robu plasiraju na tržišta 70 svetskih zemalja.

“To što je neko planirao pre 15 godina možda da kroz privatizacije i kroz sve te procese to iseče i kupi to njihovo tržište, a njih istisne, nije mu pošlo za rukom i to je dobro”, rekao je Nedimović.

Ministar je podsetio da Srbija po proizvodnji pšenice i kukuruza spada u vodeće zemlje u svetu i to po količini prinosa i dodao da je dobro pričati o bezbednosti hrane i svemu što tome doprinosi, jer bez toga nema ni bezbednosti jedne zemlje.