Aktuelno - Srbija

Železnice će pružati kvalitetne i efikasne usluge

„Železnice Srbije“ se susreću sa brojnim izazovima ulaskom u proces  restrukturiranja koji će omogućiti da postanemo kompanija koja pruža kvalitetne i efikasne usluge, rekao je generalni direktor Miroslav Stojčić na današnjoj panel raspravi sa temom „Restrukturiranje „Železnice Srbije“ – očekivanja, izazovi i dileme“. On je podsetio da srpske železnice imaju 3804 kilometara mreže, 283 kilometara dvokolosečnih pruga,da vozove dnevno opslužuje 110 lokomotiva, a imovina kojom ona raspolaže iznosi 2 milijarde evra.

Poslednjih dvadeset godina smanjuje se obim rada, brzine i kvalitet rada, a produktivnost je manja u odnosu na zemlje u okruženju, naveo je Stojčić i dodao da je zbog toga restrukturiranje nužan proces koji zahteva donošenje operativnog plana poslovanja, raspodelu sredstava i zaposlenih.

Neophodna je i izrada studije radne snage koju još uvek nemamo, a sve ovo ćemo uraditi u saradnji sa konsultantskim firmama, rekao je generalni direktor i istakao, da je cilj da ostvarimo kvalitetno poslovanje i da svima bude bolje.

Svoja iskustva nakon procesa restrukturiranja izneo je predstavnik Željeznica Crne Gore dr Rešad Nuhodžić i prof. dr Ratko Đuričić iz Željeznica Republike Srpske.

Crnogorske železnice prve nacrte  podele preduzeća imali  su još 1999, a 2005. godine je formiran holding sa dva d.o.o. To nije zaživelo, pa je nakon tri godine železnica restrukturirana na preduzeća infrastrukturu i prevoz. Kasnije  se izdvojilo posebno preduzeće za prevoz robe- Montecargo i preduzeće za tekuće održavanje, rekao je Nuhodžić i dodao da je veoma važno da sva preduzeća sarađuju i da im samo to može obezbediti funkcionisanje. On je istakao da su restrukturiranje zahtevale međunarodne finansijske institucije, a taj proces će železnici omogućiti ravnopravniji odnos na tržištu sa drugim vidovima saobraćaja.

Prvi koraci u reformama Željeznice Republike Srpske načinile su 2006. godine, a veliki problem bili su ogromni troškovi održavanja, rekao je Đuričić. On je poručio kolegama iz srpskih železnica da na početku procesa restrukturiranja mora da se obezbedi ravnoteža održivosti železničke infrastrukture i prevoza, a finansiranje iz budžeta mora da bude reformsko, da se menja svake godine i prilagođava potrebama.

Panelu je prisustvovao i državni sekretar Ministarstva za građevinarstvo, saobraćaj i infrastrukturu Miodrag Poledica koji je naveo da železnica ulazi u reformski proces koji će potrajati.

Rukovodstvo „Železnica Srbije“ je prihvatilo da, kad je reč o restrukturiranju, sprovede sve što je dogovoreno, a za to će mu trebati odlučnosti, hrabrosti i sreće, istakao je Poledica, dodajući da će u svemu železnica imati podršku Vlade.

Prof. dr Dragomir Mandić sa Saobraćajnog fakulteta je ukazao na nužnost procesa restrukturiranja jer je železnica bila „država u državi“ iz čega su proistekli ogromni gubici.

Železnica nije mogla da bude ravnopravna sa ostalim vidovima saobraćaja, jer ostali nisu opterećeni troškovima infrastrukture, pa je sada došlo vreme da te troškove preuzme država, a da se prevoz odvoji, rekao je Mandić.

Prema njegovim rečima Vlada očekuje smanjenje budžetskih izdataka, a ona sredstva koja bude izdvajala moraju se efikasnije trošiti. Železnica mora da postane efikasniji prevoznik sa kvalitetnijim prevoznim uslugama i konkurentnija ostalim evropskim železnicama.Ne bi trebalo da bude otpuštanja radnika, ali zaposleni moraju da promene svest da i oni moraju više dati od sebe i podržati reforme.

Doc. dr Branislav Bošković  sa Saobraćajnog fakulteta je ukazao na to da se moraju ispuniti određeni preduslovi za  restrukturiranje, kao što je znanje i ubeđenost u neophodnost promena, svest o dobitima  tog procesa, kompetentni ljudski resursi za njegovo sprovođenje i odgovarajući kapaciteti institucija i organa vlasti.

Izvršni direktor „Železnica Srbije“ Nenad Kecman je podsetio na stanje infrastrukture i voznih sredstava, rekavši da su prosečne brzine pale ispod 60 km/h, a da su putnička i teretna kola stara i preko 50 godina, što iziskuje ogromne troškove za njihovo održavanje. On je naveo da je produktivnost mala i da železnica 20 godina beleži permanentan gubitak.

Sopstveni prihodi železnice su manji od subvencija države, a nadamo se da će se po prvi put ove godine taj odnos promeniti u korist prihoda, rekao je Kecman.

Zajednički rad svih aktera u procesu restrukturiranja i neophodna pomoć  države, kako u toku trajanja procesa i nakon njegovog završetka,  zaključci su ovog panela kome su prisutvovali  zaposleni, predstavnici sindikata, privrednih komora i drugih naučnih i obrazovnih institucija.