Berze - Crna Gora

Rast indeksa i prometa

Pokazatelj vrijednosti deset najboljih kompanija na Montenegroberzi, MNSE10, ojačao je 1,4 odsto na 1.080,02 poena, koliko je skočio i MONEX na 16.315,37 bodova.

Promet je ove sedmice iznosio 54,4 hiljade EUR i bio je 35,5 odsto veći od prošlosedmičnog.

Ojačale su akcije Poslovno logističkog centra Morača 11,1 odsto na pet EUR, Jugopetrola 1,1 odsto na skoro 14 EUR i Crnogorskog elektroprenosnog sistema blago na 1,4 EUR, dok je Crnogorski Telekom ostao na prošlosedmičnom nivou od 2,15 EUR.

Trgovano je i akcijama Zetatransa i Veleprodaje Nikšić, koje su u petak koštale 1,05 EUR, odnosno 25 EUR, a Zeta filma 1,2 EUR. Dionice Plantaža su sedmicu završile na 19,7 centi, Port of Adrie na 20 centi, a Luke Bar i Polieksa na po 26 centi.

Ove sedmice je trgovano i dionicama fondova, pa je Trend na kraju trgovanja koštao 4,5 centi, a Eurofonda 0,36 centi.

Sedmicu je obilježila informacija da je Odbor direktora Instituta "Simo Milošević" odobrio plan restrukturiranja o kojem će konačna odluka biti donijeta 9. januara na Skupštini akcionara.

Predsjednik Odbora direktora Instituta, Predrag Dragojlović, rekao je da je plan restrukturiranja takav da mora biti usvojen u svom izvornom obliku.

„Mislim da postoji prostor za razgovor, ali to nije na Odboru direktora, već na vlasnicima kapitala. Mi smo usvojili plan restrukturiranja i kao takav on će biti predat Skupštini akcionara na usvajanje", naveo je Dragojlović.

Vlasnik HTP Vila Oliva i dijela akcija Instituta, Žarko Rakčević, saopštio je ranije da manjinski akcionari nijesu zadovoljni planom restruktuiranja i da ga neće podržati na Skupštini akcionara.

On je dodao da Vlada planira da proda kompletnu prvu fazu Instituta, a da su rekonstrukciju druge faze planirali po cijeni od 1,27 hiljada EUR po kvadratnom metru.

„Plan restrukturiranja sa nerealno procijenjenom predimenzioniranom investicijom u drugu fazu, prodajom prve faze i vjerujemo moguće neturističke valorizacije zemljišta Instituta poslije konačnog povraćaja i usvajanja planskih dokumenata, nećemo podržati na Skupštini akcionara. Pozivamo većinskog vlasnika i autore plana da još jednom sagledaju naše predloge i da partnerski i fer postavimo Institut na zdrave noge“, rekao je Rakčević na konferenciji za novinare.

Vlada je pozvala manjinske akcionare Instituta, koji su zabrinuti za prodaju dijela imovine, da ulažu i zajedno sa državom doprinesu spašavanju te jedinstvene ustanove za fizikalnu medicinu, rehabilitaciju i reumatologiju.

Građanski pokret URA u četvrtak je najavio da će tražiti konsultativno saslušanje premijera Milojka Spajića i ministra prostornog planiranja, urbanizma i državne imovine, Slavena Radunovića, povodom plana restruktuiranja Instituta i prodaje polovine njegove imovine.

Šef poslaničkog kluba URA, Miloš Konatar, kazao je da Spajić nastavlja sa obmanjivanjem javnosti i sakrivanjem činjenica, ovaj put u vezi sa planom restruktuiranja Instituta Igalo.

„Spajić je kazao da neće prodati Institut, a od javnosti sakrio namjeru i plan o prodaji prve faze, solitera i dječjeg odjeljenja, što je polovina njegove imovine“, rekao je Konatar.

On je naveo da je URA protiv takvog predloga premijera, koji podrazumijeva prodaju prve faze Instituta i da će zbog toga tražiti konsultativno saslušanje Spajića i Radunovića u Skupštini, a kojem bi prisustvovali i autori plana restruktuiranja, kao i predstavnici manjinskih akcionara Instituta.

„Javnost mora biti upoznata sa svim detaljima i činjenicama u vezi sa Institutom Igalo“, poručio je Konatar.

Sedmicu je obilježila i informacija da će Vlada bivšim radnicima „Radoja Dakića“ na ime neizmirenih zarada isplatiti preko 7,7 miliona EUR.

Vlada je, nakon utvrđenih izmjena i dopuna Zakona o budžetu za ovu godinu, zaključila da su se stekli uslovi za ispunjenje svoje pozitivne obaveze izvršenja konkretnih nespornih pravosnažnih i izvršnih sudskih odluka donijetih u korist ostalih bivših radnika „Radoja Dakića“, a po osnovu kojih su potraživanja priznata u stečajnom postupku.

Potraživanja nijesu isplaćena u cjelosti za 1,5 hiljada radnika.

U čtvrtak je Odbor izvršnih direktora Grupacije Svjetske banke (SB) odobrio zajam u iznosu od 31 milion EUR za podršku Crnoj Gori u njenim naporima da dekarbonizuje energetski sektor i ubrza tranziciju ka ekonomiji sa niskim emisijama ugljen-dioksida.

Kako je saopšteno iz SB, cilj Projekta dekarbonizacije energetskog sektora Crne Gore je, prije svega, poboljšanje energetske efikasnosti javnih zgrada, s posebnim fokusom na Univerzitet Crne Gore (UCG) i nekoliko administrativnih zgrada.

Pored toga, cilj je i omogućavanje integracije dodatnih kapaciteta obnovljivih izvora energije u elektroenergetsku mrežu Crne Gore, uz poboljšanje pouzdanosti mreže i njene otpornosti na klimatske promjene.

Ove sedmice je objavljeno i da je ukupan promet na Montenegroberzi u novembru iznosio 255,13 hiljada EUR i bio je 43,32 odsto niži u odnosu na oktobar.

„U poređenju sa novembrom prošle godine, promet je niži 64,29 odsto. Prosječan dnevni promet u prošlom mjesecu iznosio je 13,43 hiljade EUR”, navodi se u Biltenu Montenegroberze.

U novembru je trgovano 19 dana, a zaključeno je 116 transakcija.