Ekonomija - Srbija

Bob Proktor: Beograd je dobar za biznis, ako u to verujete

Mislim da ljudi u Beogradu imaju iste mogućnosti kao i ljudi u Njujorku ili Rio de Žaneiru. Sve je u našem umu. Ako neko misli da je Beograd težak za razvoj posla i karijere, onda će mu tako i biti, ali onaj ko misli da je Beograd dobro mesto za biznis, on će uspeti u Beogradu. Mogu da se zaustavim ovde i da izgradim sjajan posao, jer mislim da ovaj grad može biti divno mesto za rad. Imali smo fenomenalnu publiku u Beogradu, nekoliko hiljada ljudi sa veoma dobrom energijom. To je Beograd i mislim da je zaista dobro mesto, rekao je za „Politiku” Bob Proktor, vodeći američki trener za uspešnu karijeru, koji je nedavno u velikoj sali Sava centra održao svoje prvo predavanje na prostoru Balkana.

Došli su da ga čuju poslovni ljudi iz Engleske, Švajcarske, Nemačke, Grčke, Rumunije, a sa prostora bivše Jugoslavije najbrojniji su bili Makedonci, zatim Hrvati i ljudi iz Bosne i Crne Gore. Predavanje je pratilo oko dve hiljade ljudi. Veliki broj osiguravajućih kuća iz Srbije, advokatskih kancelarija i firmi koje se bave mrežnim marketingom poslalo je svoje zaposlene na predavanje, a mnogi su došli sami u želji da čuju kako da ostvare svoje poslovne i životne ciljeve na osnovu jednostavnog „zakona privlačenja” i drugih alata koje primenjuju uspešni ljudi.

– Ima mnogo načina da se novac zaradi, ali postoje samo tri strategije zarađivanja: vreme za novac, novac za novac i umnožavanje vremena za novac. Danas većina ljudi, njih 96 odsto, razmenjuje svoje vreme za novac, što dovodi do zasićenosti, jer najčešće nemaju nikakvog napretka. Milioni ljudi širom sveta svakog dana se voze na posao koji ne vole da rade. Samo tri odsto ljudi se bavi poslovima u kojima se razmenjuje novac za novac, a samo jedan odsto umnožava svoje vreme za novac i oni zarađuju najveći deo novca na planeti. Bogati ljudi uvek su imali više izvora prihoda, a mrežni marketing postao je najunosniji posao – kaže Bob Proktor.

Već 55 godina bavi se edukacijom za uspešan biznis i razvoj ličnih potencijala. Uspeo je da promeni poslovne strategije mnogih firmi. Jedan je od učesnika hit filma „Tajna”, a danas u 82. godini drži predavanja širom sveta. Sada je prvi put bio u Srbiji, i uopšte na Balkanu, zahvaljujući saradnji sa Centrom za lični i profesionalni razvoj „Edukom” iz Novog Sada.

– Istraživanja su pokazala da većina ljudi ne želi ogroman novac, koji će kontrolisati njihov život. Većina ljudi samo želi da nema nikakvu finansijsku brigu, da može da kupi ono što želi i da bude slobodna od brige zbog novca. Ono što većina ljudi želi je da se svakog jutra probudi sa entuzijazmom da će provesti sjajan dan i da će u tom danu raditi ono što voli. Dakle, ljudi teže slobodi od vremena i novca – rekao je Proktor.

Objasnio je da većina nas ne postiže ono što zaista želi zato što smo opterećeni predrasudama, koje Proktor naziva paradigmama. One su usađene u podsvesni um još u najranijem detinjstvu i teško ih je menjati, ali nije nemoguće.

– Ograničeni smo samo nedostatkom pažnje i siromaštvom mašte. Spoljašnja stvarnost se oblikuje prema modelu vaše mašte. Sve što možemo da zamislimo, možemo i da držimo u svojim rukama. Uspešni ljudi imaju maštu i sposobnost da se fokusiraju na cilj. Ako želite da dobijete ono što želite, morate da fantazirate. I ova zgrada je jednom bila samo nečija fantazija. I mobilni telefon je bio fantazija. Imamo predrasude da nešto nećemo uspeti da uradimo i grešimo ako mislimo da moramo unapred da znamo kako ćemo to da uradimo – kaže Proktor.

Potrebno je ne samo da postoji želja i spremnost, već je neophodno da postoji čvrsta vera u ostvarenje ideja.

– Ako imamo veru, tada ćemo privlačiti sve što je potrebno da se ideja ostvari. Zarađivanje nije cilj. Cilj je da se razvijamo i da rastemo, a zarada je jedan uzbudljivi deo rasta. Ako ne verujemo, onda nećemo postići rezultate čak iako znamo kako. Svet ne pamti i ne nagrađuje ono što znate, već ono što uradite sa tim što znate – kaže Proktor.

Učesnici seminara napisali su šta je to što misle da ih najviše sprečava da ostvare dobre poslovne rezultate, da se razvijaju i napreduju. Najčešći odgovor bio je – gubljenje vremena na nebitne stvari i informacije.

– U nedostatku jasno definisanih ciljeva, ljudi postaju podložni uobičajenim dnevnim aktivnostima, trivijalnostima, dnevnim vestima, koje su najčešće negativne, sve dok ih one konačno ne zarobe. Većina ljudi nikada sebi nije ni postavila ciljeve. Većina ljudi igra sporednu ulogu u svom životu i ne izlazi iz svoje zone komfora, u kojoj se zapravo ne oseća dobro, ali se plaši da napravi promenu – kaže Proktor.

Ukazuje da su jedina ograničenja ona koja sami sebi nametnemo i da neuspešni ljudi često krive okolnosti, političku i ekonomsku situaciju i druge ljude za svoj neuspeh. Zbog toga mogu biti neuspešni čak i vrlo inteligentni ljudi, a ima mnogo uspešnih ljudi koji nisu naročito inteligentni.

– Ako krivite druge, vi ste žrtva, a žrtve nikada nisu pobednici. Uradite samo jednom ono što drugi kažu da ne možete uraditi i više nikada nećete obraćati pažnju na njihova ograničenja – poručio je Proktor.