Ekonomija - Srbija

"Bregzit" usporava i Srbiju

Po svemu sudeći, rast podrške za "Bregzit" od kraja maja do polovine juna je zaustavljen. Čini se da polako povećanje podrške počinje da dobija kamp za ostanak u EU, verovatno i kao posledica ubistva laburističke poslanice, pristalice EU, prethodnog petka.

Tako barem kažu istraživanja YouGov i Survation, koja daju jedan, odnosno tri procentna poena veću podršku ostanku Britanije u EU. Kladionice su protiv "bregzita", i to u mnogo većoj meri. Ako se kladite na izlazak iz EU, na funtu ćete dobiti tri, a ako uložite na ostanak u EU, samo 25 penija.

Na lošije izglede "bregzita" ukazuje i najveći rast funte prema dolaru u poslednjoj deceniji. Ipak, prosek svih istraživanja poslednjih sedam dana je još na strani "bregzita".

Eventualni odlazak Britanije, zemlje koja je bila snažan zagovornik širenja EU na zapadni Balkan, u sklopu svoje strategije - što "šira" i što "plića" EU, svakako će blago usporiti EU integracije Srbije.

Ipak, nije nemoguće da se iskristališe opcija ubrzanja procesa priključivanja zemalja koje hoće da uđu u EU, među kojima je i Srbija. Verovatnije je pak opcija da dođe do faktičkog pauziranja procesa pregovora sa zemljama kandidatima do razrešenja komplikovanih pravnih odnosa sa UK posle "bregzita".

Nakon "bregzita" bi najmanje dve godine sva energija bila potrošena na "gorke rasprave" sa Britanijom o istupanju i budućim trgovinskim odnosima sa EU. Posete evropskih zvaničnika našoj zemlji bi se proredile, ali i izgubile na značaju. Pojačao bi se i negativan stav prema proširenju u preostalim članicama. Stvar može da zakomplikuje i to što su neki od EU administrativaca čiji su posao pregovori sa Srbijom iz Britanije.

Kako je nedavno pisao "Blumberg", u jednoj postkomunističkoj državi investitori su pronašli zaštitu od rizika "bregzita" - u Srbiji. Naime, naše evroobveznice nadmašile su one u Poljskoj, Mađarskoj, Hrvatskoj i Rumuniji tokom maja ove godine zbog narastajućeg straha u tim zemljama da će pretrpeti velike gubitke u sredstvima EU ako se desi "bregzit".

Srpski fudbaleri bi mogli da imaju lakši zadatak da se uhlebe u Premijer ligi, jer bi sada bili u istoj poziciji kao njihovi takmaci iz zemalja EU.

Kako Britanija nije u "šengenu", tj. bezviznoj zoni kojoj pripada većina zemalja EU, a koja u limitiranoj formi ("beli šengen") važi i za nas, za srpske državljane "bregzit" tu neće ništa promeniti. Britanija izvesno ostaje u NATO, tako da će se najviši stupanj saradnje sa tom vojnom alijansom koji ima Srbija (IPAP) odnositi i na Ujedinjeno Kraljevstvo.

Vrlo verovatan pad funte takođe je od marginalnog uticaja na srpsku ekonomiju, budući da je razmena sa Britanijom relativno mala, dok je javni dug Srbije, denominiran u sterlinzima ispod 0,5% ukupnog duga.

"Bregzit" bi posledično doveo do uvođenja carina na izvoz u Britaniju i obrnuto, ali to ne bi puno smanjilo razmenu niti povećalo carinske prihode, jer tek 1,5% domaćeg robnog izvoza ide na tržište te države (177 miliona evra prethodne godine), a udeo UK u našem uvozu je takođe skroman (1,2%, odnosno 200 miliona evra).

Uticaj na smanjenje priliva stranih investicija iz te zemlje ne bi trebalo da bude značajan, budući da je i dosadašnje ulaganje Britanije u Srbiju bilo relativno malo (nešto preko jedan odsto ukupnih stranih investicija).

Bez obzira na rezultat referenduma, Britanija će i dalje kroz MMF i Svetsku banku, OUN, kao i druge međunarodne organizacije čiji je jedan od najvažnijih članova, imati važan (in)direktan uticaj na Srbiju.

Posmatrano kroz dugu (novovekovnu) istoriju naših odnosa, koji su bile okarakterisani i povremeno snažnim prisustvom ali i periodima relativno slabe zainteresovanosti Londona za Beograd, čini se da će uslediti period manje intenzivnih bilateranih odnosa (prirodno, multilateralni odnosi kroz institucije EU će prestati).