Ekonomija - Srbija

"Čuvarkuća" nije ikebana

Ko god da je mislio da će Međunarodni monetarni fond (MMF) tokom savetodavnog aranžmana da bude samo ikebana koja će da povećava plate, penzije i kreditni rejting Srbije – prevario se.

Jer, to što je aranžman, koji se stručno zove instrument koordinacije politika (PCI), savetodavan, ne znači da je neobavezujuć za srpske državne zvaničnike koji su ga potpisali.

Uostalom, stečaj koji je država pokrenula u „Azotari”, koji je bio uslov da bord direktora fonda Srbiji odobri „čuvarkuću”, dokaz je da će tokom narednih 30 meseci zvaničnici iz Vašingtona od Vlade Srbije očekivati konkretne rezultate kada je o strukturnim reformama reč.

Preciznije, to je rešavanje statusa preduzeća koja su u državnom vlasništvu („Azotara”, MSK, „Petrohemija”, PKB, RTB „Bor”, „Resavica”), zatim državnih banaka, reforma sistema zarada u javnom sektoru i modernizacija uprava koje rade pri Ministarstvu finansija (pre svega reforma Poreske uprave).

Konkretno, kada je o „Azotari” reč, stečaj ove kompanije ubrzalo je i to što je od početka godine krenula ubrzano da gomila dug prema „Srbijagasu”. „Azotara” je za samo nekoliko meseci nagomilala dug za gas u iznosu od 1,68 milijardi dinara, što je oko 15 miliona evra.

Plaćen je tek deseti deo tih obaveza, pa je „Azotara” poslednjeg dana maja „Srbijagasu” dugovala 1,49 milijardi dinara i po tom iznosu, ubedljivo je rekorder na crnoj listi dužnika.

Duško Vasiljević, stručnjak za razvoj privatnog sektora Svetske banke, kaže da su se sa stabilizacijom javnih finansija promenili prioriteti i u tome je glavna razlika između ovog i prethodnog programa sa MMF-om.

– Tokom prethodnog stendbaj aranžmana prioritet je bio sređivanje stanja u budžetu i neki zaostaci na polju strukturnih reformi bili su pravdani dobrim rezultatima u oblasti fiskalne politike.

Sada, kada je državna kasa stabilizovana i prioriteti su se promenili, pa je fokus usmeren na javna preduzeća, jer ona od početka predstavljaju rizik za budžet – kaže Vasiljević.

Kakva sankcija, međutim, sledi Srbiji ako se tokom revizija, koje će biti na svakih šest meseci (u prethodnom aranžmanu su revizije bile tromesečne), ispostavi da nije ispunjeno ono što je obećano?

Saša Ranđelović, profesor Ekonomskog fakulteta, kaže da finansijskih sankcija nema. Jer ovaj program ne predviđa povlačenje novca. Međutim, ni tokom prethodnog aranžmana Srbija od MMF-a nije povlačila nikakve novčane iznose iako je na to imala pravo.

– Glavni mehanizam uticaja aranžmana sa MMF-om na vođenje ekonomske politike ogleda se u tome da se u slučaju obustavljanja programa javlja reputacioni rizik za zemlju – objašnjava Ranđelović, što konkretno znači rast kamata na zaduživanje na međunarodnom tržištu, pogoršanje kreditnog rejtinga...

Za njega je logičan sled događaja da ovaj program sa MMF-om bude usmeren na sve slabe tačke prethodnog aranžmana.

– Do sada je fond bio fokusiran na fiskalnu konsolidaciju i nije insistirao toliko na ispunjavanju ostalih obaveza. Pošto je konsolidacija relativno uspešno završena, logično je da fokus ovog aranžmana budu strukturne reforme u kojima je bilo kašnjenja – ocenjuje Ranđelović.

Prethodni ministar finansija, Dušan Vujović, nekoliko puta je isticao da je u novembru 2014. godine, kada je sa MMF-om pregovarao o programu koji će Srbiju spasiti bankrota, našu zemlju zapravo spasao trokraki „mercedesov znak”.

Po njegovom priznanju, na sastanku sa Dejvidom Liptonom iz MMF-a, delegacija Srbije, koju je u tom trenutku 78 dana delilo od bankrota, govorila je 45 minuta.

„Njegovi sastanci obično traju 10 do 15 minuta.

Lipton nas je pažljivo slušao, pitao, zapisivao... I onda je na kraju na papiru nacrtao ’mercedesov’ trokraki znak. To su bile reforme koje je Srbija morala da sprovede. Jedan krak bila je fiskalna politika, drugi stabilnost finansijskog sektora, treći su činile strukturne reforme”, prepričavao je Vujović kako je jedan od vodećih ekonomista MMF-a skrojio plan za Srbiju.