Ekonomija - Srbija

Da li živimo kraj globalizacije i zašto Srbija mora hitno da promeni svoj model privrednog rasta

Gošća Radio Beograda 1, Jasna Atanasijević, profesorka ekonomije na Prirodno-matematičkom fakultetu u Novom Sadu i članica predsedništva Saveza ekonomista Srbije, analizira ključne poruke ovog istorijskog skupa i objašnjava zašto Srbija mora hitno da promeni svoj model privrednog rasta.

Sukob vizija: Globalizam nasuprot nacionalizmu

Glavne teme kongresa ticale su se budućnosti svetskog poretka, a poruka državnog vrha Srbije sa otvaranja skupa bila je jasna – moramo brže da se menjamo, jer padaju u vodu pretpostavke koje su oblikovale svetsku ekonomiju u poslednjih 30 godina.

Profesorka Atanasijević objašnjava da su vodeći svetski umovi analizirali upravo ove suprotnosti kroz prizmu geopolitičkih promena.

"Ono o čemu su pričali ekonomisti najbolje je sumirano u samom nazivu skupa – suprotstavljanje vizija sveta: globalizam nasuprot nacionalizmu, multilateralizam nasuprot bilateralizmu i demokratija nasuprot autokratiji. Nova politička pomeranja u geopolitičkoj sferi nesumnjivo se odražavaju na ekonomiju kroz prekide u lancima snabdevanja i energetske rizike", rekla je Atanasijević.

Na pitanje o stavu ekonomista prema kinesko-američkim odnosima i pitanju da li se globalizacija završava, profesorka ističe da su viđenja različita, ali da je zastoj evidentan još od velike krize 2008. godine.

"Vodeći mislioci, poput Denija Rodrika, smatraju da ne može doći do potpunog poništavanja globalizacije, jer je svet duboko povezan u lancima snabdevanja. Međutim, de fakto će trgovina robom imati manji značaj u privrednom razvoju. Poslovi u prerađivačkoj industriji gubiće na značaju u međunarodnoj konkurentnosti, dok će sve veću ulogu igrati usluge", rekla je Atanasijević.

Veštačka inteligencija i klimatski nameti

Pored geopolitike, dve velike teme dominirale su raspravama: tehnološki bum i zelena tranzicija. Nadiranje veštačke inteligencije donosi nove izazove za koje privrede moraju hitno da se spreme.

"Tehnologija veštačke inteligencije menjaće tržište rada, ulogu rada u procesu proizvodnje i potrebne veštine i kompetencije u budućnosti. Sa druge strane, ona zahteva mnogo više energije i ogromne investicije u data centre. Paralelno imamo i klimatske promene koje se koriste i kao osnov za nove trgovinske politike, poput karbonskog poreza i poreza na prekogranični promet emisija koji već osećamo", rekla je Atanasijević.

Gde je tu Srbija: Potrošnja i putevi guraju BDP, ali privatni sektor jenjava

Iako Srbija beleži solidne stope rasta, projektovane za ovu godinu između 2,5 i 3 odsto, ekonomska struktura se značajno menja. Dok su pre nekoliko godina glavni motori razvoja bili privatne investicije i izvoz, današnji rast se oslanja na potrošnju i državu.

Rast plata u javnom sektoru i penzija, praćen situacijom na "tesnom" domaćem tržištu rada gde poslodavci moraju da podižu zarade, jer je teško naći radnike, direktno podstiče potrošnju. Drugi stub rasta jesu masovni državni infrastrukturni projekti.

"Rast koji se ostvaruje u velikoj meri je pod uticajem rasta potrošnje s jedne strane, a s druge strane pod uticajem intenzivne realizacije javnih kapitalnih projekata. Vidite na sve strane da se grade putevi i mostovi. To jeste potrebno, ali ako se paralelno dešava gubitak konkurentnosti i nedostatak privatnih investicija, to može da bude problem. Dobro bi bilo da već sada imamo plan za privatni sektor", rekla je Atanasijević.

Tradicionalni IT sektor postaje žrtva veštačke inteligencije

Da bi Srbija obezbedila dugoročnu stabilnost i stvorila delatnosti koje donose veću vrednost, neophodna je promišljena industrijska politika koja prati globalne trendove. To zahteva hitnu transformaciju naših najjačih aduta, poput IT sektora.

"Fokusirali smo se na informacione tehnologije i to nam se materijalizovalo od 2015. godine kroz ogroman uzlet IT sektora na temeljima našeg inženjerskog obrazovanja. Međutim, tradicionalni IT sektor u svetu polako postaje žrtva veštačke inteligencije koja menja programere. Moramo razmisliti kako da kreativni segment tog velikog broja ljudi preusmerimo da razvija nove proizvode na bazi kompetencija koje imamo", rekla je Atanasijević.

Model rasta na preispitivanju: Specijalizacija i pravna sigurnost

Srbija trenutno u istraživanje i razvoj ulaže manje od jedan odsto BDP-a, dok je prosek Evropske unije oko dva odsto, što je prema rečima stručnjaka takođe nedovoljno. Profesorka Atanasijević napominje da mala ekonomija mora da se osloni na sebe i specijalizuje tamo gde ima komparativne prednosti – u hrani, mašinama, IT-ju i kreativnim industrijama.

"Ako se stvara nešto što je niske dodate vrednosti, ako se samo vadi ruda i izvozi ili ako se prave gume, ne možemo da živimo dobro i bogato kao kada prodajemo znanje. Možda se ne treba oslanjati isključivo na domaće kapacitete, već strateški dovoditi partnere koji nam mogu pomoći u razvoju proizvoda zasnovanih na novim tehnologijama. Pored znanja, ključni su uslovi poslovanja i pravni okvir koji daje sigurnost. Bez slobode da se misli, komunicira i da se ideje razvijaju i štite, nema kreativnosti u ekonomiji", rekla je Atanasijević.

Paradoks finansijskog sistema: Rekordni profiti banaka i beg u nekretnine

Kao jedan od ključnih strukturnih problema koji koče razvoj inovativne domaće privrede i startap kompanija, profesorka navodi nerazvijenost celokupnog finansijskog sistema, uprkos stabilnosti bankarskog sektora.

"Bankarski sektor je veoma regulisan i već par godina unazad ostvaruje rekordne profite, ali ostali segmenti finansijskog sistema praktično ne postoje. Nemamo finansijsko tržište i nemamo gde da uložimo novac, pa zato toliko investiramo u nekretnine. U bankama se držanje novca ne isplati zbog niskih kamata. Banke zbog stroge regulative ne prihvataju velike rizike, pa je finansiranje novih startap ideja, odakle bi mogle da se stvore nove vrednosti, izuzetno otežano", rekla je Atanasijević.

Značaj ekonomije kao nauke i beg od socijalističkog nasleđa

Sumirajući utiske sa skupa, profesorka Atanasijević je ukazala na ključnu ulogu ekonomske nauke u donošenju strateških odluka, ali i na činjenicu da naša akademska zajednica i dalje vuče repove prošlosti.

Savremena svetska ekonomija se danas u velikoj meri oslanja na egzaktne podatke, što je potvrdio i ovaj kongres.

"Većina izlaganja na kongresu bili su matematički modeli. Ekonomija u mnogome koristi jezik matematike da uopšti stvarnost, a onda uz pomoć podataka proverava da li je to tako i šta nam model poručuje. To nam pomaže da konzistentno i kritički sagledavamo realnost. Lepota ovakvih susreta je upravo u toj uživo razmeni mišljenja i sugestijama kako da se modeli unaprede", rekla je Atanasijević.

Kako pobeći iz zamke srednje razvijenosti

Kao jednu od najvažnijih poruka sa kongresa, profesorka izdvaja zaključke sa panela Azijske razvojne banke, koji direktno mogu da se primene i na planiranje budućnosti Srbije.

"Da bismo se kao društvo pozicionirali, potrebno je da se ozbiljno razmišlja o ekonomskom razvoju. To nije nešto o čemu se odlučuje od danas do sutra, već stvar o kojoj se kolektivno diskutuje i planira. Na panelu Azijske razvojne banke slušali smo o tome kako su neke zemlje izašle iz takozvane zamke srednjeg razvoja, a druge nisu. Glavna poruka je jasna – ključni su strategija i jasan cilj", zaključila je Jasna Atanasijević, profesorka ekonomije na Prirodno-matematičkom fakultetu u Novom Sadu i članica predsedništva Saveza ekonomista Srbije, u emisiji "U središtu pažnje" Prvog programa Radio Beograda.