Ekonomija - Srbija

Decenija do prosečne plate od 600 evra

Prvi put od 2008. Srbija ostvaruje solidan rast privrede, između 2,5 i tri odsto, a doprinose mu više privrednih delatnosti, povećanje investicija i izvoza, izjavio je juče ekonomista Milojko Arsić, predstavljajući kao urednik novi broj časopisa „Kvartalni monitor” Fonda za razvoj ekonomske nauke. Iako najviši od početka krize, ovogodišnji privredni rast biće oko očekivanog proseka za zemlje centralne i istočne Evrope od 2,7 procenata, ali i znatno manji od očekivanog rasta Rumunije i Slovačke.

Plate u Srbiji su sada približno u skladu sa nivoom razvijenosti, a za znatniji i održiv rast standarda građana, neophodne su visoke stope rasta bruto domaćeg proizvoda u dužem periodu od četiri do pet odsto, kazao je Arsić.

– Da bi se prosečna plata povećala na 600 evra, odnosno za više od 50 odsto, a da to bude dugoročno održivo, neophodno je da rast plata bude u skladu sa rastom produktivnosti – ukazao je Arsić. – Uz stopu rasta BDP od oko pet odsto, potrebna je gotovo jedna decenija da se dostigne toliki rast zarada. Kad dostignemo prosečnu platu od 600 evra, prosečne penzije bi mogle da budu oko 300 evra.

Visoke stope rasta su i uslov da Srbija tokom nekoliko narednih decenija nadoknadi istorijski zaostatak i sustigne razvijene evropske zemlje. Ali, za visok i održiv ekonomski rast iznad četiri odsto neophodno je ispuniti određene uslove. Učešće investicija, pre svega u proizvodnju namenjenu izvozu, u godišnjoj vrednosti svega stvorenog (BDP) mora da se poveća sa sadašnjih 19 na 25 odsto BDP. Da bi se to ostvarilo treba unaprediti makroekonomsku stabilnost i investicioni ambijent.

Arsić je istakao da su postignuti rezultati fiskalne konsolidacije u prošloj, a naročito ovoj godini, nadmašili sva očekivanja jer će budžetski deficit koji je u 2014. iznosio 6,7 odsto BDP, u 2016. biti sveden na dva procenta. Kao rezultat značajnog pada fiskalnog deficita, već u ovoj godini će biti zaustavljen rast javnog duga u odnosu na BDP. I pored toga, autori „Kvartalnog monitora” ukazuju da najveća opasnost po makroekonomsku stabilnost preti upravo „sa fiskalne strane”.

– Iako je rast javnog duga u odnosu na BDP zaustavljen, do toga je došlo kada je on premašio 75 odsto BDP, što je izuzetno visoka zaduženost za zemlje kao što je Srbija – smatra Arsić. – Sa toliko velikim državnim dugom svaki novi spoljni šok i recesija, poput one iz 2008. godine, doveli bi do njegovog ponovnog rasta, koji bi nadmašio 80 odsto BDP, što bi verovatno dovelo do krize. Zato fiskalna konsolidacija mora da se nastavi dok se deficit države ne svede na manje od jednog procenta BDP.

Veliki rizik po javne finansije i makroekonomsku stabilnost i dalje preti od nereformisanog javnog sektora, pre svega velikih javnih i državnih preduzeća, kao što su EPS, „Srbijagas”, „RTB Bor”… Posle bezbroj odlaganja, za njih se mora naći rešenje.

Za poboljšanje investicionog ambijenta neophodno je sprovesti više reformi, počev od državne administracije, sudstva, prosvete, zdravstva, pojednostavljenja procedura i ubrzanja izdavanja dozvola do suzbijanja korupcije.

U kojoj meri su privredna kretanja u Srbiji još nestabilna, pokazuju najnoviji statistički podaci. Posle visokih stopa rasta u prvom kvartalu, rast industrijske proizvodnje i izvoza u drugom tromesečju i julu se usporavaju, a spoljni deficit raste. Ipak, autori smatraju da će solidan rast stranih direktnih investicija u proteklom delu godine i povećanje odobrenih bankarskih kredita ubrzati privredni rast do kraja godine. Pogurao bi ga rast javnih investicija u infrastrukturu i privatnih investicija u kapacitete namenjene izvozu.