Ekonomija - Srbija

Decenija visokog rasta do boljeg života

Rezultati srpske privrede u 2016. najbolji su od 2008, kažu ekonomisti. Za jedne je ostvareni rast bruto domaćeg proizvoda od 2,8 odsto neočekivano visok, a za druge „solidan, ali ne i spektakularan” – jednak je proseku rasta BDP u centralnoj i istočnoj Evropi, a sporiji nego u susednim zemljama, tako da je Srbija konačno premašila nivo razvijenosti od pre početka svetske ekonomske krize.

Predstavnici ekonomskih vlasti će na to reći da je postignuto više od očekivanja, jer je najpreči zadatak u 2015. i 2016. bila fiskalna konsolidacija, koja nije okončana, što je drugo ime za spašavanje države od bankrota. Uspeh je i to, dodaće, što sada država može redovno da izmiruje pristigle rate visokog duga, što je opet oborilo kamate na kredite i podstaklo rast domaćih i stranih investicija. Osim toga, manjak u državnoj kasi od 6,6 odsto BDP, koliko je iznosio u 2014, sveden je na manje od dva odsto u ovoj godini, izvozom sada pokrivamo rekordnih 80 odsto uvoza, povećana je zaposlenost i smanjena nezaposlenost...

Sve navedeno građanin sa prosečnim primanjima prokomentarisaće pitanjem: A šta ja imam od toga?

Mora se priznati – malo, jer prosečna penzija u Srbiji danas iznosi 23.450 dinara (190 evra), a prosečna neto zarada u novembru bila je 45.787 dinara (372 evra). Nevolja je u tome što je mnogo onih koji imaju i mnogo manje od proseka, a oni sa prosečnim penzijama i platama, prema našoj anketi, bili bi zadovoljni kada bi imali „bar još za pola više”.

Ipak, najteže je nezaposlenima – kako onima u poodmaklim godinama, tako i mladima koji bi da stvore porodicu, da steknu svoj krov nad glavom.

Planirani rast bruto domaćeg proizvoda u 2017. od tri odsto je ostvariv, kažu ekonomisti, ali i to će biti nedovoljno za osetniji rast standarda.

Milojko Arsić, profesor beogradskog Ekonomskog fakulteta i urednik „Kvartalnog monitora” Fonda za razvoj ekonomske nauke (FREN), ukazuje da su penzije i plate u Srbiji sada približno u skladu sa nivoom razvijenosti.

– Za znatniji i održiv rast standarda građana neophodne su visoke stope rasta bruto domaćeg proizvoda od četiri do pet odsto u dužem periodu – kaže Arsić.

– Da bi se prosečna plata povećala na 600 evra, a da to bude dugoročno održivo, rast mora da bude u skladu sa rastom produktivnosti. Uz stopu rasta BDP od oko pet odsto, potrebna je gotovo jedna decenija da se dostigne toliki rast zarada. Kad dostignemo prosečnu platu od 600 evra, prosečne penzije bi mogle da budu oko 300 evra.

Visoke stope rasta su uslov da Srbija tokom nekoliko narednih decenija nadoknadi istorijski zaostatak i sustigne razvijene evropske zemlje.

– Međutim, za visok i održiv ekonomski rast iznad četiri odsto neophodno je ispuniti određene uslove – napominje Arsić. – Učešće investicija, pre svega u proizvodnju namenjenu izvozu, u godišnjoj vrednosti svega stvorenog (BDP) mora da se poveća sa sadašnjih 19 na 25 odsto BDP. Bilo bi poželjno da u narednih nekoliko godina udeo stranih i javnih investicija bude po pet procentnih poena BDP, a privatnih petnaest. Za održiv ekonomski napredak zemlje potrebno je da ukupne investicije u narednim godinama rastu za oko 10 odsto godišnje, dok ne dostignu oko 25 procenata svega stvorenog u jednoj godini.

Da bi se to postiglo, trebalo bi u kratkom roku povećati javne i investicije javnih preduzeća, ali i strane direktne investicije, dodaje Arsić. Tokom vremena bi domaće privatne investicije trebalo da rastu, strane da opadaju, a javne bi mogle da opadaju tek posle izgradnje solidne infrastrukture.

– Za rast privrede u dugom roku presudne su domaće privatne investicije, a pri tome je važno da se one u što većoj meri finansiraju domaćim sredstvima – naglašava naš sagovornik.

– Dugoročno održiv rast privrede, a time i održiv rast standarda građana, može da se ostvari prvenstveno preko snažnog rasta investicija kojima se grade novi i modernizuju postojeći kapaciteti i to pretežno oni koji su namenjeni izvozu. Snažan rast investicija zahteva da privatna i državna potrošnja u nekoliko narednih godina rastu sporije od rasta BDP.

Da su nam strane investicije neophodne, složili su se i učesnici nedavno održanog okruglog stola u organizaciji Naučnog društva ekonomista, ali uz podsticanje rasta domaćih privatnih investicija, jer je neophodno da se ulaganja u razvoj sve više finansiraju domaćim sredstvima.

Da bi se to ostvarilo, trebalo bi unaprediti makroekonomsku stabilnost i investicioni ambijent.

Domaći i strani investitori stalno ponavljaju da je za poboljšanje investicionog ambijenta neophodno brže provoditi reforme. Neophodne su promene državne administracije, sudstva, prosvete, zdravstva, pojednostavljivanje procedura i ubrzavane izdavanja dozvola, suzbijanja korupcije... Protekla godina biće zapamćena po tome što se Srbija našla na 47. mestu prema kriterijumu lakoće poslovanja na ovogodišnjoj listi Svetske banke. Tome je najviše doprinelo skraćivanje vremena za dobijanje građevinske dozvole sa 9,3 meseca u 2013, na četiri meseca u 2016. godini.

Prema poslednjim podacima Narodne banke Srbije, u periodu januar–oktobar 2016. neto priliv stranih direktnih investicija dostigao je 1,5 milijardi evra, a za celu godinu očekuje se 1,8 milijardi evra, ili 5,2 odsto bruto domaćeg proizvoda.
 
U 2.624 strane firme zaposleno 198.797 ljudi

Prema podacima zvanične statistike, u Srbiji posluju 2.624 strane firme. Reč je o privrednim subjektima u kojima je učešće stranog kapitala 50 i više procenata.

One čine tri odsto ukupnog broja preduzeća, a zapošljavaju 198.797 ljudi, što je 19,7 odsto ukupnog broja zaposlenih.

Najviše ih je u sektoru trgovine na veliko i malo i popravke motornih vozila – 39,9 odsto. U prerađivačkoj industriji je 22,9 odsto stranih podružnica sa oko 160.000 radnika, što je 80 odsto od ukupnog broja zaposlenih kod stranaca. Stranog kapitala ima i u stručnim, naučnim, inovacionim i tehničkim delatnostima, koje čine 12,2 odsto ukupnog broja firmi sa većinskim udelom stranog kapitala.