Ekonomija - Srbija

Dogodine privredni rast do četiri odsto

U 2019. godini očekuje se da će privreda Srbije imati rast od 3,5 do četiri odsto, prognoza je publikacije „Kvartalni monitor” Ekonomskog fakulteta u Beogradu.

Rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) će, prema njihovom mišljenju, biti sporiji nego u ovoj godini, jer neće biti pozitivnog uticaja jednokratnih tendencija, kao što je to bio slučaj s poljoprivredom ove godine.

Zbog povećanja agrarne proizvodnje od 15 odsto ove godine ukupni rast BDP-a je bio veći za jedan odsto, a kada se on isključi stopa privrednog rasta je bila 3,3 odsto. Međutim, teško da se u 2019. godini može očekivati toliki rast poljoprivrede i dve uzastopno rodne godine.

Milojko Arsić, urednik publikacije i profesor na Ekonomskom fakultetu, rekao je da su prognoze urađene na osnovu pretpostavki da će međunarodne ekonomske prilike biti slične ovogodišnjim, da će banke plasirati više kredita, a da će kamate ostati niske.

Takođe, rast investicija i kapitala iz ove godine uticaće na ubrzanje privrednog rasta i u narednoj godini. On očekuje rast zaposlenosti od dva do tri odsto, zarade od 440 do 450 evra, inflaciju ispod tri odsto i deficit tekućeg bilansa od šest odsto. On je dodao da su okviri za narednu fiskalnu godinu dobro postavljeni.

– Javni prihodi i rashodi u budžetu su realno planirani, a deficit od 0,5 odsto BDP-a je nizak. Javni dug će i dalje padati. Ipak, fiskalna politika je i dalje nedovoljno podsticajna za rast privrede. Opterećenje rada je simbolično smanjeno. Produktivne javne investicije u infrastrukturu i obrazovanje rastu skromno. Problem je što plate u javnom sektoru rastu brže od BDP-a i plata u privatnom sektoru, a dispariteti su zadržani – rekao je Arsić dodajući da nije dobro što nisu uvedena stalna pravila za povećanje penzija i što se neke penzije arbitrarno povećavaju.

Prema njegovom mišljenju, za brži privredni rast ključno je restrukturiranje „Elektroprivrede Srbije” (EPS), oslobađanje te firme viška zaposlenih, povećanje investicija i prestanak potpisivanja štetnih ugovora. Restrukturiranje treba sprovesti i u „Koridorima Srbije”, a potvrda za to jeste to što kasni izgradnja autoputeva. I komunalna preduzeća će narednih godina morati da realizuju velike investicije u prečišćavanje vode, zaštitu životne sredine i druge komunalne delatnosti.

– Vlada Srbije može da dovede te reforme do kraja, a dokaz je to što je smanjila plate i penzije, a nije izgubila na popularnosti – kaže Arsić.

Kao loše ocenjeno je i to što država planira da nastavi da uzima dividende od javnih preduzeća i što fiskalna politika ne podstiče unapređenje efikasnosti javnog sektora.

Autori „Kvartalnog monitora” očekuju da će u prvoj polovini naredne godine Narodna banka zadržati referentnu kamatu na manje više sličnom nivou i da se u istom periodu u Srbiji ne očekuju promene kamatnih stopa u Srbiji. Tek krajem naredne i u 2020. godini moguć je rast kamata u EU koje će se preneti na Srbiju.

Što se tiče ocena za ovu godinu Arsić je rekao da je privreda ostvarila solidne rezultate, da je rast BDP-a dostigao prosek zemalja centralne i istočne Evrope (CIE), da zaposlenost raste, da je inflacija niska i stabilna, da je država imala suficit...