Ekonomija - Srbija

Dolaze nove investicije na istok Srbije

Predsednik je tokom razgovora sa radnicima i predstavnicima lokalne vlasti istakao da je taj put veoma značaj za građane tog dela Srbije.

"Ovaj put je žila kucavica istočne Srbije", istakao je Vučić.

Takođe, dobio je informaciju da će obnova i rekonstrukcija puta od Zaječara do Negotina biti završena do 15. oktobra.

Vučić je pozvao telefonom ministra finansija Sinišu Malog i dogovorio sa njim da se do kraja godine obezbedi iz budžeta dodatnih devet miliona evra za rekonstrukciju puteva.

Predsednik se tom prilikom interesovao i za druge puteve u tom kraju, na primer, za put od Negotina do Brze Palanke u dužini od 30 kilometara, zatim put do Klokočevca i ka drugim mestima.

Razgovarao je sa radnicima, pitao ih da li ima još ljudi zainteresovanih da rade poslove u niskogradnji i kakve uslove imaju...

Vučić je ukazao da taj deo zemlje ima veliki potencijal za razvoj turizma.

"Istočna Srbija je bukvalno čudesna", naglasio je on.

Vrednost radova puta od Golog Brda do Kladova je 592 miliona dinara, a posao će biti gotov u narednih desetak dana, jer je ostalo da se završi još kilometar i po ove deonice.

Obilasku je prisustvovao i ministar građevinarstva Tomislav Momirović, kao i predsednici opština istočne Srbije.

Predsednik Vučić je zatim obišao u hidroelektranu Đerdap 1 rekonstruisane mašinske prostorije, a zatim i rekonstruisanu brodsku prevodnicu na hidroelektrani Đerdap koja je izuzetno važna za plovidbu na Dunavu.

Rekonstrukciju prevodnice obavila je nemačka firma DSS Noel i naša preduzeća Feromont inženjering Beograd i Elektromontaža Krajevo.

Radovi su vredni 28,5 miliona evra, a 60 odsto sredstava je obezbeđeno iz kredita Evropske razvojen banke a ostalih 40 odsto je grant Connecting Europe facility fonda.

Zahvaljujući rekonstrukciji, skraćeno je vreme prevođenja brodova sa sat i 50 minuta na 90 minuta, smanjen je broj i trajanje nepredviđenih zastoja plovidbe i povećana bezbednostrada prevodnice.

Osim toga, produžen je vek trajanja opreman na prevodnici, umanjeni troškovi održavanja za 30 odsto i smanjen je uticaj rada prevodnice na životnu sredinu, istaklo je Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

Na kraju posete Kladovu predsednik će obići radove na rekonstrukciji deonice puta od Porečkog mosta do Golog brda duge 21,6 kilometara koju izvodi preduzeće Srbija autoput.

Ogromni planovi za Prahovo, dobili bismo mnogo sa tim

Vučić je izjavio da je luka Prahovo veoma važna i da država ima ogromne planove za Prahovo i spremna je da uloži veliki novac, jer je to jedna od ključnih tačaka razvoja i velika je stvar za Srbiju ako se uspe u revitalizaciji tog područja.

Na konstataciju novinara da je jedan od važnih infrastrukturnih projekata i vađenje potopljenih brodova kod Prahova, Vučić je rekao da to jeste veoma važno, da su planovi za Prahovo veliki i da bi u narednih mesec ili dva trebalo da država definiše svoje zahteve i potrebe, kako bi se taj posao obavio.

"Sa pravljenjem industrijske zone u Prahovu, dovođenjem velikih kompanija, dobili bismo dodatni izlaz, ja kažem na naše more, jer nas to približava i Crnom moru, povezuje sa svima i omogućava lakši prevoz baržama i brodvima do svih evropskih destinacija", rekao je Vučić.

On je ukazao da bi to podiglo ne samo Dušanovac, Mihajlovac, Jabukovac, Brzu palanku, već i ceo Negotin, Kladovo, a to dodatno pomaže Boru, Donjem Milanovcu, Majdanpeku.

"Spremni smo da uložimo veliki novac. Mi još tražimo kako da dobijemo obezbeđenje da će tu firme koje imaju poslovne planove, moći da dođu da rade. Da ne uložimo 50-100 miliona, a da nemamo ništa. Tražimo garancije i sigurnost za ozbiljan posao, a onda bismo time zaposlili ceo nezaposleni deo istoka Srbije i to je od nas od presudnog značaja", rekao je Vučić.

Posle toga, kaže, ostaje da se dovede jedan veliki investitor u Požarevac.

Podsetio je da je u planu izgradnja brze saobraćajnice do Požarevca, i dalje do Velikog gradišta i Golupca, a namera je da se rade i drugi putevi u tom delu, kako bi se uvezao ceo istok Srbije, do Zaječara.

"Mnogo toga radimo i pravimo, ali Prahovo jeste jedna od ključnih tačaka razvoja i ako to uspemo, to je velika stvar za Srbiju", rekao je Vučić nakon obilaska Komandnog tornja na Dunavu kod Kladova.

Na tom mestu Vučić je rekao da će odgovarati samo na pitanja o infrastrukturnim projektima, a ne i političkim protivnicima, jer o njima, kaže, ne želi da govori pred evropskim predstavnicima, pa će na ostala pitanja odgovarati po obilasku rekonstruisanog puta, deonica HE Đerdap 1 - Kladovo.

Srbija će izgraditi veliki hemijski park u Prahovu i pokrenuti Luku Prahovo. Vučić je rekao da će se za dva do tri meseca znati nešto više o pokretanju hemijskog parka u Prahovu i dolasku prvih investitora.

Poručio je da država neće odustati od tog projekta koji je, kako je rekao, "sine kva non" za opstanak istoka Srbije.

"Ne mogu da kažem sa sigurnošću kada će to biti, neću da obećam, ali imaćete informaciju za dva do tri meseca. Moramo da imamo veliki hemijski kompleks i Luku Prahovo", rekao je Vučić u Kladovu odgovarajući na pitanje novinara o pokretanju

Vučić je istakao i da je istok Srbije biser, a da se o njemu najmanje govori, kao i da je deo populacije odlazio trbuhom za kruhom, jer nisu imali posla.

"Moramo da im pomognemo u kreiranju posla", ukazao je predsednik navodeći da će se to rešavati kao što se rešavao borski rudnik, gde sada svi znaju da imaju budućnost i da će živeti bolje, gde im i imovina vredi više.

On je napomenuo da se povodom hemijskog parka rade analize da bi se pronašle kompanije koje bi došle dugoročno, a to bi uticalo i na ljude da se vrate u zemlju.

Ističe da kada prosečna plata dostigne 900, 1.000 evra ljudi će krenuti da se vraćaju u zemlju što je pokazalo estonsko i litvansko iskustvo, a da je cilj da to dostignemo 2026. godine.

Napominje i da se u prethodnih 50 godina nije ulagalo kao do sada u istok Srbije, dodajući da se to čini, jer ne mogu svi u Beograd, kao i da Srbija ne sme da bude samo Beograd.

Ulažemo još 380 miliona evra u hidroelektranu Đerdap u narednih 10 godina

Predsednik Srbije je najavio danas da će država uložiti još 380 miliona evra u revitalizaciju sistema HE Đerdap u narednih 10 godina, kako bi Đerdap mogao da dobije dodatnih 50 megavata struje.

"Ključno pitanje napretka Srbije je pitanje energetskog snabdevanja i enegetske bezbednosti naše zemlje", poručio je predsednik nakon obilaska rekonstruisane brodske prevodnice na HE Đerda koja je izuzetno važna za plovidbu na Dunavu.

Istakao je da Srbija troši sve više struje, ne samo zimi već i leti, kao i da su se građani navikli na mnogo udobniji život i ne razmišljaju da li ćemo imati dovoljno resursa i struje u narednom periodu.

"Mi ćemo u revitalizaciju sistema HE Đerdap da uložimo u narednih 10 godina još 380 miliona evra, to je važan zadatak za EPS. Đerdap mora da dobije novih 50 megavata za proizvodnju struje", naglasio je Vučić.

Dodao je da će se kao predsednik boriti za to, ako bude neslaganja sa vladom, da se više ulaže u energetsku infrastrukturu.

"Dunav kroz Srbiju duže prolazi nego kroz bilo koju zemlju. Inženjer Hugo Luter je pre oko 125 godina predložio da se ovde podigne postrojenje za proizvodnju struje", podsetio je Vučić i dodao da je to posle za zakašnjenjem i urađeno.

Predsednik je kazao da su tri važna aspekta rekonstruisane brodske prevodnice: energetska, ekonomska i ekološka.

Ističe da su poslednji radovi tu urađeni još davne 1970. godine, kao i da je tada Đerdap bio simbol moći i velike Jugoslavije.

"Gradimo ovde i nove puteve, od Kladova do Donjeg Milanovca i do Glupca, kao i brzu saobraćajnicu do Beogada, zatim puteve prema Rakovu i Brzoj Palanci, rekonstruišemo put Negotin - Zaječar... Sve to radimo u godinama kada srpska država ponovo ima ekonomsku snagu i moć i kada verujemo da veliki broj naših ljudi može da se vrati nazad u svoju zemlju", naveo je Vučić.

Istakao je da je Srbiji vraćena obnovljen i modernizovan međunarodni vodni put, što i predstavlja projekat adaptacije brodske prevodnice.

Kako je rekao, to inženjersko čudo služi za prevođenje brodova u iz gornje u donju vodu i obrnuto.

Hvala Evropljanima na tome, poručio je Vučić i precizirao da je vrednost projekta 28,5 miliona evra, od čega su nam dali 11 miliona evra, dok smo mi obezbedili 17,5 miliona po najnižim kamatnim stopama i po najpovoljnijim uslovima.

Sada su novim inženjerskim rešenjima smanjeni zastoji i prekidi plovidbe, napomenuo je Vučić i istakao da sada provođenje brodova traje sat i po, dok je ranije bilo potrebno više od dva sata. Takođe smanjeni su zastoji i prekidi plovidbe.

Vučić je kazao da je projekat urađen veoma precizno i brzo i da su uz nemačku kompaniju učestvovale i dve srpske firme koje su uradile više od 60 odsto posla.

On je rekao da svi koji ne razmišljaju o energetskoj budućnosti Srbije nisu odgovorni i da on ne želi da priča samo ono što se narodu sviđa, kao i da sada moramo da vodimo računa o tome da u narednim godinama ne uvozimo struju po visokim cenama.

"Treba da gledamo na našu decu, da njima ne ostavimo debalansiranu Elektroprivredu, već da širimo kapacitete i razmišljamo o budućnosti. Naše potrebe za strujom i gasom rastu i 10 do 30 odsto godišnje, što takođe govori o naglom skoku standarda. Zato ću se boriti za energetsku sigurnost i radnike koji proizvode struju".

Predsednik je naglasio da slede ogromna ulaganja projekta na Dunavu koja će dodatno razviti istok Srbije. Vučić je rekao da će se razvijati i železnički koridori i izrazio nadu da ćemo prilikom posete najviših evrposkih zvaničnika uskoro moći da potpišemo i ugovor o izgradnji pruge Beogad - Niš i do granice sa Makedonijom.

Zahvaljujući gradnji brze pruge na tom pravcu za samo 4,5 sata moći će da se stigne od Subotice do Skoplja i to za samo neku godinu, naveo je Vučić.

"Sa Đerdapa, istoka Srbije ponovo se rađa Srbija, ekonomski snažna i jaka Srbija. Želim vam dobru i mirnu plovidbu. Živela Srbija", poručio je Vučić na kraju svog obraćanja.

Brza saobraćajnica, koja će se graditi duž Dunavske magistrale, stići i do Brze Palanke između Kladova i Prahova.
"Do Brze Palanke će doći brza saobraćajnica, koja bi se nastavljala na potezu od Golupca preko Donjeg Milanovca i Majdanpeka, a odavde (u Kladovu) bi se račvao krak ka Kladovu i Negotinu", rekao je Vučić za Pink.

On je dodao da država sada ima novca da gradi puteve i u istočnoj Srbiji i da se, na primer, radi put od Kladova do Đerdapa i Tekije.

"Takođe, napali smo deo od Donjeg Milanovca ka Porečkom zalivu i ka Kladovu. Ostaje nam posle toga, Donji Milanovac - Golubac i doneli smo odluku, uz saglasnost ministra finansija Siniše Malog i krećemo u radove. Tako da ćemo celu Dunavsku magistralu da uradimo".

Gvozdena kapija 1 uključuje Srbiju u razvoj vodnog saobraćaj EU

Evropska koordinatora za koridor Rajna-Dunav, Ines Ajala Sender, izjavila je danas putem video linka na svečanosti otvaranje modernizovane prevodnice na Đerdapu, da je Projekat Gvozdena kapija 1 deo nastojanja EU da unapredi vodeni saobraćaj kao ključnog za pretvaranje Evrope u prvi ugljenično neutralni kontinent.

Dodala je da je jedan od tih koridora Rajna -Dunav koji prolazi kroz Srbiju i napomenula da EU pomaže svim zemljama koje se nalaze na tom koridoru da unaprede plovidbu.

Ajala Sender je navela da EU stvara pravni okvir za razvoj intermodalnog transporta, a jedan od prioriteta na tom planu je povećanje broja luka na Dunavu i njihova modernizacija, jer će postati osnova za razvoj te vrste transporta.

Ona je najavila da će Evropska investiciona banka pomoći realizaciju ovih planova.

Dirk Bekers, direktor Evropske izvršne agencija za klimu, infrastrukturu i životnu sredinu rekao je putem video linka okupljenima da je će agencija za period od 2021. do 2027. godine imati budžet od 55,4 milijardi dolara za stvaranje intermodalnog transporta i ostale projekte iz svoje nadležnosti i dodao kako računa na to da će se Srbija čvršće povezati i sarađivati u tuđim oblastima sa ostalim zemljama Balkana.

Dodao je da Evropska komisija stvara održivu i pametnu mobilnu strategiju za zapadni Balkan radi razvoja njegovih komparativnih prednosti kroz tehničku, zakonsku i drugu saradnju i usaglašavanje zemalja regiona.

Šef delegacije EU u Srbiji, Sem Fabrici, istakao je da ovaj projekat ima veliku ekonomsku vrednost, jer Đerdap predstavlja dragulj srpske energetike i tehnologije.

"Drago nam je što je EU učestvovala u tome da se njegov vek produži za 30 do 40 godina. Druga važna stvar je da Srbije i EU dele transportnu politiku. Dunav kao međunarodna reka je važan i Srbije je dao te šire mreže, a ovim projektom ćemo povećati održivost tog plovnog puta", rekao je Fabrici.

Podsetio je da je EU bila partner Srbiji prilikom modernizacije putnog i železničkog Koridora 10 i doda da je srećan što je Eu sada učestvovala i u morednizaciji rečnog transporta.

"Treći važan elemet projekta je njegova ekološka vrednost.Rečni tokovi su najzeleniji vid transporta, a ovim Srbija dobija još veće mogućnosti da iskorišti rečni saobraćaj, što ima efekat a životnu sredinu", ocenio je Fabrici.

On je svima koji su učestvovali u modernizaciji prevodnice na Đerdapu čestitao što su završili radove pre roka uprkos pandemiji.