Ekonomija - Srbija

Državna preduzeća mina u budžetu za 2016.

Dogodine na naplatu dospeva više od sto miliona evra duga „Petrohemije” i RTB „Bor” koji se ne vidi u državnoj kasi. Ministar privrede Željko Sertić obećao je više puta, a pre dva dana opet ponovio, da će do kraja ove godine razrešiti sudbinu sedam strateških državnih preduzeća. Preostalo je nešto više od tri nedelje, a još nije objavljeno o kojim firmama je reč. Kada se tome doda tenderska procedura jasno je da će njihova prodaja ući u narednu godinu zajedno sa još deset preduzeća u restrukturiranju, koja su do juna 2016. godine zaštićena od naplate potraživanja. I to ima svoju cenu. Država će morati da ih dotira sa bar 100 miliona evra, procenjuje Fiskalni savet.

Toni Verheijen, šef kancelarije Svetske banke u Beogradu smatra da je jedan od najvećih rizika za Srbiju 17 strateških preduzeća koja bi, u slučaju da njihova situacija ostane nerešena, gurnula zemlju u dubok deficit.

On uverava da u tom slučaju Srbiji ne bi pomoglo ni da reši problem preostalih 500 državnih preduzeća.

– To je jedan od najvećih rizika. Vlada je rekla da će rešiti pitanje sedam od 17 preduzeća do kraja godine. Mi ne znamo koja su to preduzeća, ali informacije koje smo dobili od resornog ministarstva pokazuju da je to realistično i da je vlada na dobrom putu da ispuni taj cilj – rekao je Verheijen.

I Pavle Petrović, predsednik Fiskalnog saveta juče je ukazao da bi pomoć pojedinim preduzećima iz ove grupe mogla da dovede do probijanja planiranih rashoda u državnoj kasi za 2016. godinu i to za više od 100 miliona evra.

On je podsetio da dug RTB „Bora” od 23 miliona evra dospeva iduće godine i da to preduzeće teško može samo da servisira. Tu je i dug „Petrohemije” prema NIS-u od 83 miliona evra koji je trebalo da bude plaćen ove godine iz budžeta, a verovatno će biti prenet u 2016. što budžetom nije planirano.

Petrović je takođe naveo da su za rudnik „Resavicu” planirani isti iznosi subvencija, kao za prošlu godinu. To je oko 4,4 milijarde dinara.

– Kod „Resavice” ostaje nejasno da li se odustaje od reformi budući da se to preduzeće nalazi u grupi 17 firmi čiji status treba da bude rešen do 31. maja iduće godine, ili je budžetski plan neodgovarajući – zapitao je predsednik Fiskalnog saveta.

Na spisku 17 preduzeća, koja su do sredine sledeće godine zaštićena od naplate potraživanja nalaze se: Fabrika maziva Kruševac (FAM), Fabrika automobila Priboj (FAP), HIP „Petrohemija”, PKB korporacija, „Resavica”, „Jumko”, „Trajal korporacija”, „Galenika”, „Politika a. d”, „Ikarbus”, RTB „Bor”, Holding kablova Jagodina, Holding preduzeće „Prva petoletka” iz Trstenika i četiri njegova zavisna preduzeća – PPT TMO, PPT servoupravljači, PPT kočna tehnika i PPT zaptivke.

U njima je zaposleno 21.500 radnika. Ona duguju komercijalnim poveriocima 145 milijardi dinara, a državnim 143,2 milijarde dinara. Ukoliko ne budu prodata u predviđenom roku, poverioci mogu da ih gurnu u stečaj.

Veruje se da će se za većinu naći zainteresovani investitori ili strateški partneri.

„Ikarbus” je pre nekoliko dana preduhitrio poverioce i pokrenuo prethodni stečajni postupak. Beogradski proizvođač autobusa, koji duguje ukupno 3,8 milijardi dinara, nada se da će najveći poverioci prihvatiti unapred pripremljeni plan reorganizacije (UPPR). On predviđa da se neobezbeđena potraživanja pretvore u akcije preduzeća, a obezbeđeni dug reprogramira na šest godina. Većinski vlasnik postala bi država, ali taj plan ostavlja šansu da se nekadašnji gigant u međuvremenu privatizuje – ukoliko naiđe zainteresovani ulagač. Njihov razlog za optimizam zasniva se na tome što „Ikarbus” ima sve više porudžbenica.

Akcije bi, ukoliko bude prihvaćen UPPR, dobili dužnici klasa B, C i D. Među njima su zaposleni, poreznici i ostale državne institucije, ali je ubedljivo najveći Fond za razvoj. „Ikarbus” mu duguje 1,55 milijardi dinara, a ukupan iznos duga koji bi se konvertovao iznosi malo više od tri milijarde dinara. Poverioci klase A, među kojima je najveća Banka Inteza s potraživanjem od 522 miliona dinara, bili bi isplaćeni tokom narednih šest godina.

Ministar Sertić je za februar najavio raspisivanje tendera za „Galeniku”, sindikati te fabrike lekova su saopštili da postoje zainteresovani kupci, ali država će nastaviti da je pomaže. Prema Predlogu budžeta za sledeću godinu država je za „Galeniku” opredelila 17 miliona evra garancija za kredite.