Ekonomija - Srbija

Dug siromašnih zemalja 860 milijardi dolara

Predsednik ove međunarodne finansijske institucije Dejvid Malpas naveo je da izveštaj ukazuje na dramatičan porast dužničke ranjivosti s kojoim se suočavaju zemlje s niskim i srednjim prihodom i pozvao na hitne korake kako bi im se pomoglo da dug svedu na održivije nivoe, prenosi Rojters.

"Potreban nam je sveobuhvatan pristup problemu duga, uključujući smanjenje duga, brže restrukturiranje i poboljšanje transparentnosti", napisao je Malpas u uvodnom delu izveštaja pod nazivom Međunarodna statistike duga 2022.

Istakao je da su "održivi nivoi duga vitalni za ekonomski oporavak i smanjenje siromaštva".

U dokumentu se navodi da je stanje spoljnog duga zemalja s niskim i srednjim prihodom ukupno poraslo za 5,3 procenta u 2020. godini, na 8,7 biliona dolara, pogađajući zemlje u svim regionima.

Napominje se da je povećanje spoljnog duga nadmašilo rast bruto nacionalnih dohodaka (BND) i izvoza, pri čemu je odnos spoljnog duga siromašnjih zemalja prema BND-u, izuzimajući Kinu, porastao za pet procentnih poena na 42 odsto prošle godine, dok je njihov spoljni dug prema izvozu skočio na 154 odsto sa nivoa od 126 procenata u 2019.

Malpas je poručio da su hitno potrebni napori za restrukturiranje duga imajući u vidu da krajem ove godine ističe Inicijativa Grupe 20 velikih ekonomija sveta o moratorijumu na otplatu dugova (DŠI), kojom je bilo omogućeno privremeno odlaganje izmirivanja dužničkih obaveza.

G20 i kreditori Pariskog kluba pokrenuli su prošle godine Zajednički okvir za rešavanje dugova radi restrukturiranja neodržive dužničke situacije i zbog nastavlka finansijskog gepa u zemljama koje ispunjavaju uslove za DŠI, ali su se do sada prijavile samo tri zemlje - Etiopija, Čad i Zambija.

Prema podacima iz izveštaja SB, neto prilivi od multilateralnih kreditora u zemlje sa niskim i srednjim prihodima porasli na 117 milijardi dolara 2020. godine, na najviši nivo u poslednjih 10 godina.

.Neto kreditiranje zemlja sa niskim prihodima poraslo je za 25 posto na 71 milijardu dolara, što je takođe najviši nivo u poslednjoj deceniji, pri čemu su MMF i drugi multilateralni poverioci obezbedili 42 milijarde dolara, a bilateralni kreditori 10 milijardi dolara, navodi se u dokumentu Svetske banke.

Karmen Rajnhart, glavna ekonomistkinja Svetske banke, kaže da bi problemi sa kojima se suočavaju visoko zadužene zemlje mogli da se pogoršaju s povećanjem kamatnih stopa.

"Kreatori monetarnih politika, posebno oni na tržištima u usponu i ekonomijama u razvoju, treba da se pripreme za moguće neprilike u pogledu zaduživanja kada uslovi na finansijskom tržištu postanu nepovoljniji,", rekla je ona.