Ekonomija - Srbija

Ekonomija od novčanika do Ekspa

Profesor Ekonomskog fakulteta Slobodan Aćimović za Internet portal RTS-a procenjuje da bi mogla biti između šest i osam odsto. Šansu za jači privredni rast vidi u poljoprivredi. Posebnu pažnju posvetio bi sistematskom pristupu toj privrednoj grani. Rast još više mora da se zasniva na izvozu. Ključno je povećanje izvoza na nova tržišta, uz zadržavanje dobrih ekonomskih veza sa postojećim, pre svega sa zemljama EU. Profesor Aćimović smatra da je i Briks dostižan.

Plate u javnom sektoru od 1. januara veće su za 10 odsto, penzije za 14,8 odsto, minimalac iznosi nešto više od 47.000 dinara, što znači da niko ne bi trebalo da primi platu manju od te sume.

Ali, povećanje zarade mora da se sagledava uz upliv inflacije, bilo da je uvezena ili ne. Ona je obeležila 2023. godinu, dostigla je vrhunac od 16,2 odsto i onda pala na osam odsto. To je statistika, a kakva je slika na terenu i da li ćemo odahnuti kada zavirimo u novčanike i od čega to zavisi, za Internet portal RTS-a otkriva profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Slobodan Aćimović.

U sve to mora da se ukalkuliše i gas, jer moramo imati na umu da svako povećanje cena energenata i cena hrane u svetu može da se odrazi i kod nas.

Građani različito "osećaju" inflaciju jer nije isto da li imate primanja od 87.000 dinara, koliko bezmalo iznosi prosečna zarada ili, recimo, više od 200.000 dinara. Prosečno domaćinstvo potroši oko 40 odsto svojih primanja na hranu i bezalkoholna pića. Hoće li u Novoj godini biti razloga za slavlje običnog čoveka i kompanija koje bi trebalo da se okrenu izvozu na nova tržišta?

Profesor Aćimović kaže da je dobra stvar što će plate da rastu u 2024. godini, ali napominje da to nije dovoljno.

Dobra je indikacija ako rastu plate u javnom sektoru, jer bi to na neki način doprinelo da se "povuče“ privatni sektor, da bi došlo do povećanja plata.

"Nekada imam utisak da u privatnom sektoru zaista postoji šarolika situacija, tamo gde su korporacije, tu je ipak bolje uređen rast plata, tamo gde imamo isključivo privatno vlasništvo, čini mi se da ljudi nedovoljno vode brigu o svojim zaposlenima. A u današnje vreme, sa ovom inflacijom i sa ovim troškovima života, plate moraju da rastu", istakao je Aćimović.

Iz nekih najava se, kaže, vidi da će zarade rasti i u toku 2024. godine, zavisno od ostvarenih rezultata.

Pohvalio je odluku o povećanju minimalca, jer je to neka vrsta balansa između onoga što privreda može da plati i onoga što radnicima treba.

Smanjiti sivu ekonomiju u isplati zarada

"Sugerisao bih da se ipak malo presabere ta baza ljudi koji primaju minimalac. Da li baš ti ljudi primaju samo minimalac ili ipak imaju deo plate koji im isplaćuju u kešu. Znam da se Poreska uprava time bavi, ali bih voleo da se još detaljnije pozabavi time, kako bismo dodatno smanjili sivu ekonomiju u isplati zarada“, rekao je Aćimović.

Ističe da je to bitna stvar, jer ako se smanji siva ekonomija u isplati zarada, moći će da se spušta porez na zarade, i samim tim ćemo imati mogućnost da dodatno povećamo "bele", odnosno regularne plate.

"To je moja preporuka, da se dodatno time bavimo“, rekao je Aćimović, uz ogradu da ne zna da li je tačan podatak da ima čak 250.000 ljudi koji primaju minimalac.

"Meni to deluje mnogo. Verovatno postoje situacije gde firma isplaćuje minimalac, ali gotovo da sam siguran da ti zaposleni dobiju još 200 do 300 evra u nekom kešu, što ne bi trebalo da se dešava. I što bi trebalo da se smanji na najmanju moguću meru“, predlaže Aćimović.

Objašnjava da, ukoliko u svakom segmentu smanjimo sivu ekonomiju, onda ćemo imati mogućnost da dodatno olakšamo onom delu privrede koji regularno isplaćuje plate, i da na taj način smanjimo poreze na plate koji su i dalje visoki kod nas.

"Ali, to ne možemo bez borbe sa sivom ekonomijom u isplati plata“, podvukao je Aćimović.

Inflacija će se stabilizovati

"Iskreno se nadam će se inflacija stabilizovati. Da ne budem preterano optimističan ni pesimističan – između šest i osam odsto, ali dosta toga zavisi od eksternih faktora. Takođe, i od eksternih sirovina koje dolaze u proizvodnju, zatim od energenata i konačno od sveukupne geopolitičke situacije u svetu“, kaže Aćimović.

Prema njegovim rečima, kako se geopolitička situacija u svetu u 2024. godini bude smirivala, tako će i kod nas, i u Evropi, da se smiruje tržište i da pada inflacija.

"Da li će ona baš da padne na četiri ili pet odsto, ne bih licitirao, ali siguran sam da će biti jednocifren broj. Inflacija je kod nas zaista posebno teška i problematična. Mi smo je doživeli u milionima procenata“, rekao je Aćimović.

Ako evropska privreda bude brže napredovala, to će biti dobro i za Srbiju. Produženje stagnacije ili recesija u zemljama koje su glavni ekonomski partneri Srbije, usporilo bi njen rast, navodi profesor.

Bolje i mala inflacija nego nulta

S obzirom na ne tako davnu prošlost, kada je inflacija dostizala milionske procente, osetljivi smo čak i kada se kreće u okvirimo od četiri do pet odsto.

"Tek 2025. može se očekivati da se vrati na očekivanih tri ili četiri odsto, jer je uvek bolje raditi sa malom, nego nultom ili negativnom inflacijom, što je kod nas gotovo i nemoguće“, podvukao je Aćimović.

Ukazuje i da monetarna politika bolje funkcioniše ako u privredu plasira makar neku minimalnu inflaciju – jedan do dva odsto. Za privredni rast je uvek dobro da inflacija bude u niskim okvirima.

Međutim, stabilizaciju inflacije na jedan, dva ili tri odsto, ne treba očekivati pre 2025, u Srbiji verovatno 2026. godine. Tokom 2024. godine za to nema šanse, kaže Aćimović.

Diverzifikacija izvora energije

Jedan od pokretača inflacije su cene energenata. Aćimović kaže da je kod energenata dobra stvar to što smo zadržali snabdevanje iz jednog dominantnog izvora energije – ruskog. "U političkom smislu je dobro da diverzifikujemo izvore energenata, pa smo tako dobili drugi konektor sa Bugarskom", rekao je on.

Ne bih voleo da dođemo u situaciju da nas neko politički uslovi da moramo da kupujemo energente koji su izuzetno skupi, odakle god dolazili, podvukao je Aćimović.

Objasnio je to na primeru Nemačke. "Nemačka privreda je pre svega bila konkurentna zbog tehnološke moći, ali i zbog jeftinih energenata. Šta je u međuvremenu Nemačka izgubila? Nažalost, izgubila je jeftine energente. To važi i za nemačku privredu, važi i za nemačke građane. Rezultat toga je blaga recesija, negativna stopa rasta", navodi Aćimović.

Čvrsto podržava političku potrebu za diverzifikacijom. "Nabavljamo gas iz Azerbejdžana, ali ćemo nastavljati da ga nabavljamo i iz Rusije, samo neka je on nama dostupan i neka je jeftin. Jer, to nije dobro samo za nas kao građane, to je dobro i za strane investitore koji su došli ovamo. Pa neće oni valjda da plaćaju skupe energente, ni skupu struju, ni skup gas. Možda će gas iz Azerbejdžana biti jefitiniji nego ruski, u šta sumnjam, ali nemojmo da nam neko nametne tečni naftni gas koji će biti dva puta skuplji nego prirodni iz Rusije", izričit je Aćimović.

Konkurentnost u energetici se odražava na celu proivredu, na domaće i na strane firme. Ako počnu da "divljaju" cene energenata, odoše i strane firme odavde. Hvala Bogu da su došle i podigle naš privredni rast, dodao je Aćimović.

I dalje moramo da ostanemo na uglju

"U potpunosti podržavam dodatno ulaganje u održive izvore energije. Najavljeno je nekoliko velikih projekata u oblasti energije iz vetra, iz biomase, ali to nije to dovoljno, mi i dalje moramo da ostanemo na uglju, nama je i dalje ugalj, pored vode, osnovni izvor električne energije", kaže Aćimović.

"Nemojmo se zanositi da možemo da dostignemo evropske standarde, koji će nas terati da se oslobodimo uglja. I u Nemačkoj se ponovo aktivira proizvodnja struje na ugalj. Lepi su održivi izvori energije, budućnost je na toj strani, ali prebrzo su došli", dodaje profesor.

Kako kaže, možda to može da bude relevantno u 2050, ali ne u 2030. godini, kada se nameću ciljevi koji su nedostižni i nepotrebni.

Prebrz ulazak u zelenu energiju će nas mnogo koštati. Hajdemo mi to postepeno i umerenije, na ekonomskim principima, a ne na nekom "efektu ugledanja". Hajde da vodimo računa šta je nama u interesu, a ne da nam to neko drugi kaže, naveo je Aćimović.

Privredni rast – forsirati kroz povećanu proizvodnju

Profesor Aćimović smatra da privredni rast mora i dalje da se forsira kroz povećanu proizvodnju, maloprodaju, logistiku, razne usluge, IT sektor.

"Neke moje kolege kažu da će privredni rast delom da se generiše kroz agregatnu potrošnju, a to znači: kad neko dobije veću platu, on će da više potroši. Može malim delom, ali to nikako nije dominantno. Videli smo šta znači podizanje privrednog rasta kroz agregatnu tražnju. To je bilo u periodu od 2008. do 2012. i ne može to tako, moramo da podižemo proizvodne kapacitete, realnu privredu", podvukao je on.
Bolje koncipiranje ekonomske politike u poljoprivredi

Moramo bolje da koncipiramo ekonomsku politiku u poljoprivredi. Nastavio bih sa povećanjem proizvodnih kapaciteta, uz podsticanje domaćih i stranih investitora, rekao je Aćimović.

Ali, kako navodi Aćimović, podsticaji imaju smisla samo za projekte koji imaju realnu tražnju, a ne da "nekome damo pare, a on kupi vikendicu".

Uz to, što više naših preduzeća mora da proširuje tržišta na kojima prodaju robu. To je jedino rešenje, takozvana diverzifikacija prihoda.

"Dakle, nemojmo se samo grubo i slepo vezivati za tržište koje nam je najbliže", dodaje Aćimović.

Moramo da uvozimo pomorandže, ali ne moramo luk i krompir

Smatra da je velika šansa za jači rast – poljoprivreda i to domaća poljoprivreda, izvozno orijentisana. Ako je domaća poljoprivreda jaka i kvalitetna, onda ona može mnogo više da se plasira kroz domaće maloprodajne lance, a ne da uvozimo luk, na primer, kaže Aćimović.

"Mi moramo da uvozimo pomorandže ili banane, ali ne moramo da uvozimo luk i krompir. Da napravimo jedan ozbiljan klaster, na primer, za izvoz bobičastog voća poput maline, da ne bismo svake godine imali turbulencije na tržištu", rekao je Aćimović.

"Institucija" za maline

Tako je jedne godine cena 550 ili 600 dinara, druge godine je cena 200 dinara. "Pa su naravno nezadovoljni učesnici u tom lancu snabdevanja, kad je cena 200 dinara i onda država mora da se ad hok ubaci kao medijator, onaj ko gasi vatru", pojašnjava Aćimović.

Zašto ne možemo imati neku instituciju koja će se time baviti, kao recimo za maline, zapitao se Aćimović.

"Pratio bi se uvoz i izvoz, kao i zalihe, bolje anticipirala dešavanja na našem tržištu. Koordinirati sa tim učesnicima na tržištu, od poljoprivrednih proizvođača do hladnjačara i izvoznika. Uvek ista priča u proleće. Žalimo se ili na vremenske uslove ili na lošu cenu u izvozu. Budžet je, očigledno, sada sasvim dobar, ali očigledno ga ne upotrebljavamo na dovoljno produktivan način, čim se ljudi toliko žale", kaže Aćimović.
Poljoprivreda nije ključ, ali je bitna poluga

Kaže da poljoprivreda nije skupa profitabilna privredna grana u EU. Zbog subvencija je često poljoprivredni proizvod iz država EU jefiniji nego kod nas.

"Pa ćemo ga onda naći na policama naših maloprodajnih objekate, jer njima je bitno da neki proizvod bude sa nižom cenom. Fali mi taj sistematski pristup u poljoprivredi, tome bih posvetio posebnu pažnju", dodaje.

Prema njegovim rečima, možda poljoprivreda nije ključ, ali je bitna poluga.

Nismo mi Malta, pa da nam ne treba železnica

Za razliku od poljoprivrede, infrastruktura je po Aćimovićevom mišljenju dobro planirana i voleo bi da planovi u nekim drugim privrednim granama budu tako dobro uređeni kao što je infrastruktura. Raduje ga snažna orijentacija države na unapređenje železničke infrastrukture.

"U Evropi je u toku renesansa železnice i mi moramo ući u taj voz. Nismo mi Malta, pa da nam ne treba železnica. Železnica ima mnogobrojne prednosti, posebno na srednjim i dugim relacijama – i u putničkom i u robnom prevozu", kaže profesor.

Prema njegovim rečima, jaka železnica je glavni motiv za smanjenje gužve u drumskom saobraćaju, što važi i za metro-šinski sistem u Beogradu.

"Raduje me što ćemo nastaviti da radimo na gradnji nekih, možda ne koridorskih puteva, ali za našu zemlju važnih puteva, od 'smajlija' u Vojvodini do brze saobraćajnice do Golupca", kaže on.

"Pored gasnog konektora sa Bugarskom – sada ćemo da imamo dve gasne konekcije sa Bugarskom, uspostavićemo i naftnu konekciju sa Mađarskom. Znači, gradićemo naftovod, to je jako bitna stvar, od južne Mađarske do rafinerije nafte u Pančevu. Dodatno ćemo ulagati u energetsku infrastrukturu", dodaje Aćimović.
Ne rušiti veze sa tržištima EU, ali tražiti nova

Aćimović napominje da ne treba rušiti veze sa tržištem EU. Naprotiv, napominje, mi pripadamo ekonomskom prostoru EU. Dobar deo stranih investitora je došao ovde da bi svoje proizvode izvozili u EU. Nemojmo se libiti da pokušamo da nađemo nova tržišta, kao što su Briks, Evroazijska unija, Afrika.

Ako hoćemo da otvorimo oči, videćemo da se EU kao tržište nalazi u okviru veoma niskih stopa rasta, što znači da ne možemo ni mi da im prodajemo neograničeno.

"Znači, moramo da otvaramo ona tržišta koja će brže da rastu, četiri ili pet odsto, gde naša roba može bolje da nađe svoju tražnju. U Emiratima, Saudijskoj Arabiji. Suština je da se okrenemo drugim tržištima, ali da ne zapostavimo odnose sa EU. Nikad ne možemo da zapostavimo odnose sa EU jer nam je primarna, ali ne možemo se više vezivati samo za to tržište. To je suština. Diferencirajmo tržišta na koja izvozimo robu i usluge", ukazuje Aćimović.

Slobodna trgovina sa Kinom, ministri kao glavni izvozni menadžeri

Neophodno je maksimalno iskoristio dobru pregovaračku poziciju koju smo izradili potpisivanjem ugovora o slobodnoj trgovini, kao što odavno imamo sa EU, sa Rusijom, ali i sa nekim novim zemljama – Kinom, uskoro sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima, Južnom Korejom, rekao je Aćimović.

"Imaćemo postepenu liberalizaciju spoljnotrgovinskih odnosa sa Kinom. Slično će biti i sa Emiratima, takođe sa Južnom Korejom. Iskoristimo to, ali opet tu moramo da imamo mnogo bolju koordinaciju unutar naše države", kaže sagovornik Internet portala.

Smatra da je potrebno mnogo jače Ministarstvo privrede koje bi se time bavilo, zajedno sa PKS, sa Ministarstvom unutrašnje i spoljne trgovine.

"Naši ministri bi trebalo da budu glavni izvozni menadžeri naše privrede. Da odu na neko tržište, da tamo pomažu našim firmama, da im otvaraju vrata", podvukao je Aćimović i dodao da se jednim delom to i radi, ali nije siguran koliko uspešno.

Što se tiče Kine, u narednih pet godina postepeno ćemo koristiti određene benefite.

Briks je dostižan

Nova tržišta mogu se naći i u Briksu. Članice su, da podsetimo, Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južna Afrika. Argentina, Egipat, Iran, Etiopija, Ujedinjeni Arapski Emirati i Saudijska Arabija pozvani su u članstvo 2024. godine.

Govoreći o Srbiji i Briksu, Aćimović napominje da je Briks dostižan i da se moramo baviti time.

"Moraju prvo naši privrednici da imaju jasnu podršku države. Da se ne ode tamo samo kada se potpisuju ugovori o slobodnoj trgovini. Mnogo je efektivnije kada bi se organizovale zajedničke akcije ministarstava privrede, spoljne i unutrašnje trgovine. Jer i spoljna i unutrašnja trgovina je važna za izvoz, kao i poljoprivreda. Znači, ključno je povećanje izvoza na novim tržištima, uz zadržavanje dobrih ekonomskih veza sa postojećim tržištima, tu pre svega mislim na EU", podvlači Aćimović.

Iako Briks nije formalna organizacija, on nikad neće biti Evropska unija. Tu možemo da napravimo prodor našim kvalitetnim proizvodima.  

Ekspo – mogućnost da se izgradi dodatna infrastruktura

Govoreći o Ekspo izložbi, Aćimović kaže da na to gleda kao na mogućnost da se dodatna infrastruktura izgradi u Beogradu, pre svega, a delimično i u Srbiji. Poslužiće kao simulator pravljenja onih stvari u infrastrukturi koje nam nedostaju – poput železnice koja će spajati aerodrom sa centrom grada i železnice koja će dalje ići od aerodroma do Ekspa.

"Možemo da diskutujemo da li su baš svi ti treškovi neophodni, možda se neke investicije neće realizovati, ali ono što je ključno, to bi favorizovalo realizaciju infrastrukturnih projekata – na primer, novi most na mestu postojećeg tramvajskog mosta", navodi Aćimović.

"Navedite mi jedan grad u Evropi, veliki grad, koji nema brzu prugu između aerodroma i centra grada. To je sve što nam treba", rekao je Aćimović, dodajući da troškove nije dovoljno analizirao.

"Pravo da vam kažem, ja na te objekte gledam kao na infrastrukturne objekte. Niko te objekte neće poneti kući. Suština je da se mi nateramo da ulazimo u ključne infrastrukturne stvari koje nedostaju Beogradu, a koje mogu da budu ne samo u funkciji Ekspa, nego u funkciji razvoja celog grada", zaključio je profesor Aćimović.