Ekonomisti u BiH nisu optimistični, sedam odsto rasta teško dostižno

Bez autora
Dec 11 2023

Novim planom rasta Evropske unije za zapadni Balkan predviđa se udvostručenje veličine ekonomskog rasta u narednoj deceniji, i to od sedam odsto godišnje, ali ekonomisti u BiH nisu optimistični.

Na okruglom stolu "Novi plan rasta - mogućnosti za poslovni sektor zapadnog Balkana", koji je organizovao Komorski investicijski forum ZB, rečeno je da je novi plan rasta pripremljen s ciljem donošenja nekih prednosti članstva u regiju prije pristupanja, podsticanja ekonomskog rasta i ubrzavanja prijeko potrebne socioekonomske konvergencije.

"Cilj bi trebalo da omogući partnerima da ubrzaju reforme i ulaganja kako bi se značajno ubrzao proces proširenja i rast njihovih ekonomija. Planom rasta želimo postići udvostručenje veličine ekonomija zapadnog Balkana u sljedećoj deceniji (7% godišnje), podstičući zemlje da ubrzaju usvajanje te sprovođenje pravne stečevine EU i ubrzanje procesa pristupanja. Postoji zamah i zapadni Balkan treba da ga iskoristi, posebno uzimajući u obzir mogućnost novih članica EU do 2030. ili ubrzo nakon toga", kazao je Dejvid Hadson, viši stručnjak za proširenje EU.

Ipak, domaći ekonomisti nisu optimisti u vezi s ovim pitanjem, te smatraju da bi se mnogo stvari trebalo poklopiti kako bi se ostvario godišnji ekonomski rast od sedam odsto.

Saša Stevanović, ekonomski analitičar, rekao je za "Nezavisne novine" da je predloženi model koji zagovara Evropska unija upitan.

"Naime ekonomski rast od sedam procenata nije moguć ukoliko se zasniva samo na investicijama. Razlog je jednostavan, investicije moraju biti profitabilne i zasnovane na agregatnoj tražnji tj. privatnoj potrošnji. Sadašnje projekcije Evropske unije su loše. Ako se zadrže sadašnje politike, možemo s pravom reći da Evropa narednih godina neće uopšte rasti. Kako drugačije opravdati činjenicu da Evropa od 2008. godine ekonomski nije rasla uopšte. Naime, dohodak po glavi stanovnika izražen u dolarima je prethodne godine na istom nivou kao 2008. godine. Ta činjenica treba da zabrine samu Evropu i Njemačku, koja je bila motor Evrope. Podaci ukazuju da je motor stao. Mi jesmo imali određeni ekonomski rast, zbog blizine Evrope i konvergencije dohodaka u 15 godina nekih 50%. Bilo bi dobro operativno znati šta se nudi, odnosno koliki je paket za BiH, koje su reforme potrebne. Šta nam vrijedi vršiti reforme koje ne pogoduju rastu, investirati u nešto, bez agregatne tražnje, privatne potrošnje, kako kod nas tako i u Evropi. Evropa čini 70% naše eksterne konkurentnosti, toliko od ukupnog izvoza izvozimo u nju. Evropa treba da nam bude saveznik, ona je prirodni saveznik, ali od nje ne treba mnogo očekivati i treba ukazati da moramo sprovoditi politike koje podižu nivo dohotka na najbolji mogući način. To treba da nam bude cilj. Sve ono što doprinosi cilju je dobrodošlo. Na koji način ćemo to postići? Odgovor na pitanje je da pogledamo, da potražimo odgovor u ekonomskom modelu BiH u posljednjih 15 godina i da politike usmjerimo u one elemente u sistemu koji daju najveći doprinos", objašnjava Stevanović.

Dodaje da je za BiH najbolje rješenje stimulisanje privatne potrošnje, jer to najbolje podiže privatne investicije.

"To ćemo uraditi ukoliko stimulišemo rast plata i rast penzija. Za to je potrebno posmatrati kretanje inflacije, produktivnost, ali i profitabilnost. Moramo praviti veće deficite, jer ne može to privreda sama podnijeti iz svojih izvora. Na kraju jednostavnim uvidom šta smo radili u periodu 2010. do 2019. godine i šta smo radili u periodu 2020. do 2022. godine veoma je lako uočiti gdje i u kom pravcu možemo djelovati. Da li želimo da nam dohoci konvergiraju brže ili ne. Rast BiH od sedam do 10% je moguć ako je dobro usmjeren. Oslanjanje samo na investicije nije rješenje, oslanjanje samo na recepte koji se nude iz Evrope nije kredibilno, jer oni nemaju odgovor na pitanja u svojoj ekonomiji, a koja nas muče. Miks njihovih želja i uvažavanje naših stavova je rješenje da ekonomski rast ubrzamo", naglasio je Stevanović.

I ekonomista Admir Čavalić smatra da su ovo dosta optimistične prognoze i da se one naknadno koriguju.

"Ovo se posebno može reći zbog recesijskih kretanja u Evropskoj uniji. Znamo da taj plan za rast naglašava konvergenciju ekonomija zapadnog Balkana prema ekonomiji EU. Ako EU ekonomija usporava, bez obzira na to koja bila brzina konvergencije, odnosno usklađivanja naših ekonomija, to će automatski značiti manje stope ekonomskog rasta. Tako da mislim da je ovo normativno navedeno, u smislu ako se ispune neki uslovi kao što su slobodniji protok robe, usluga, ljudi, kapitala, nekih reformi, vjerovatno će tada biti više stope ekonomskog rasta, međutim praksa zavisi od niza drugih stvari", istakao je Čavalić.

Ocenite tekst
Komentari
Prikaži više 
 Prikaži manje
Ostavite komentar

Prijavite se na Vaš nalog


Zaboravili ste lozinku?

Nov korisnik