Ekonomija - Srbija

Ekonomisti: Željenog rasta BDP od tri odsto neće biti

U Srbiji se nastavlja trend pozitivnih ekonomskih kretanja, ali se zbog problema u poljoprivredi i energetici neće ostvariti predviđeni privredni rast od tri odsto do kraja godine, rečeno je danas na predstavljanju dvobroja biltena MAT (Makroekonomske analize i trendovi).

Direktor za naučno istraživački razvoj Ekonomskog instituta, Ivan Nikolić naveo je da je suficit u budžetu za jul mesec iznosio 26,9 milijardi dinara, da je javni dug smanjen za milijardu evra, ali i da je došlo do izjednačavanja uvoza i izvoza, kao i do klimatskih faktora koji su u poljoprivredi i energetici doneli smanjene prihode.

"Poljoprivreda će nakon suša oduzeti najmanje jedan procentni poen u rastu BDP, a problem su i investicije. Dok je stanje sa stranim direktnim investicijama zadovoljavajuće, domaće investicije su male zbog politike štednje države, a stanje nije bolje ni sa investicijama u privatnom sektoru", naveo je Nikolić.

On dodaje da je stanje drugačije u građevinskoj industriji koja doprinosi rastu, kao i da se broj stranih turista koji je veći za 21,8 odsto odražava pozitivno na promet.

Nikolić je rekao da podržava politiku vlade o povećanju plata i dodao da očekuje da će kurs dinara i dalje biti stabilan.

Ekonomista Stojan Stamenković naveo je da podaci za jun i jul ne potvrđuju povoljne tendencije na koje su ukazivali podaci iz prvih pet meseci ove godine, iako je industrijski rast ubrzan kao posledica normalizacije proizvodnje u sektorima rudarstva i elektroprivrede.

"Trend rasta prerađivačke industrije preveden je iz brzo rastućeg u skoro stagnirajući, povećava se spoljnotrgovinski deficit i nema izgleda da se ostvari projektovani i očekivani rast BDP-a", istakao je Stamenković.

Na ove prognoze utiču problemi sa energetskom proizvodnjom početkom godine, pad poljoprivredne proizvodnje zbog suše, ali i veoma niske investicije čije je realni rast duboko ispod očekivanih vrednosti, kaže Stamenković.

On je dodao da su za jednu petinu smanjeni izdaci za domaće investicije, kao i da rastu privrede doprinosi veći broj turista i porast građevinske industrije, ali da su ti trendovi vezani najviše za Beograd.

"Prehrambena industrija, proizvodnja motornih vozila je u padu. Dinamika fiksnih investicija je ono što brine, zarade minimalno rastu i ne prate promet", zaključio je Stamenković.

Direktor Republičkog zavoda za statistiku Miladin Kovačević rekao je da je stopa nezaposlenosti u drugom kvartalu godine bila 11,8 odsto. On je dodao da se globalna ekonomija opravlja, a prioriteti menjaju.

Kovačević je ukazao na nedostatak domaćih investicija, kao i faktor sve starijeg stanovništa koji dovode do smanjenje produktivnosti i stagnacije.

On je rekao da očekuje da fiskalna politika sigurno neće ići dalje u smeru restrikcija, kao i da je potrebno da se nastavi sa radom na rešavanju starih problema, smanjenju problematičnih investicija i sprovođenju strukturnih reformi.