Ekonomija - Srbija

Estonija: Tajna uspeha male baltičke zemlje

Dok se zemlje na jugostoku Evrope još uvek bore sa ekonomskom tranzicijom, Estonija može poslužiti kao primer države koja se uspešno izborila sa tranzicijom i danas beleži visoke stope rasta, gotovo najveće u Evropi.

Razvijanjem informacionih tehnologija i drastičnim smanjenjem javnog duga, ova mala baltička zemlja uspela je da se učvrsti na listi zemalja sa najbržim ekonomskim rastom u Evropi i postane pravi ekonomski uzor, ne samo zemljama u tranziciji, već i mnogim zemljama članicama Evropske Unije.

Estonija se početkom devedesetih godina dvadesetog veka, nakon raspada Sovjetskog saveza, posvetila korenitim promenama u ekonomiji i društvu, te je započela niz reformi, koje su imale za cilj poboljšanje životnog standarda i brže prilagođavanje standardima Evropske Unije. Zbog svojih ekonomskih performansi koje je ostvarivala u periodu nakon nezavisnosti, veoma brzo je prozvana baltičkim tigrom, piše Deutsche Welle.

Estonija je, kao i sve bivše komunističke zemlje, nasledila ogroman birokratski aparat sa još većim brojem zaposlenih državnih službenika, što je u velikoj meri kočilo ubrzani ekonomski razvoj ka kome je težila. Stoga su i promene krenule upravo odatle. Naime, Estonija je celokupni birokratski sistem zamenila IT sistemom i pokrenula informacionu revoluciju, pa je danas sa pravom nazivaju E – stonija.

Informatizacija je sprovedena u svim segmentima, počev od Vladinih institucija, preko škola, univerziteta, bolnica, banaka, kompanija, dok internet u ovoj državi koristi preko 70% stanovništva, što je izuzetno visoka brojka.

Uvođenjem e-govermenta, značajno je smanjen broj službenika u državnoj upravi, rad Vlade je značajno ubrzan, a svaki dokument je transparentan, što znači da su građani upoznati sa svakom odlukom, uredbom ili predlogom zakona, te mogu aktivno učestvovati u vođenju države, davajući predloge, sugestije pa i po neku kritiku.

Osim toga, celokupna privredna aktivnost je odavno preseljena na internet. Građani svoje obaveze prema banci ili državi izvršavaju online, u proseku za sedam minuta mesečno, a sistem bezbednosti je izrađen do perfekcije, jer je pristup online računima omogućen putem ličnih karata građana, koje sadrže čipove sa svim podacima neophodnim za ulaz, pa je mogućnost zloupotrebe svedena na minimum.

Otvaranje firme u Estoniji je takođe izuzetno pojednostavljeno, te se čitava procedura može obaviti takođe online za samo petnaest minuta, koliko u proseku traje popunjavanje online formulara, učitavanje podataka sa lične karte I dobijanje potvrde o registraciji firme.

Vođena sjajnim iskustvom u implementaciji brojnih elektronskih servisa, Estonija od 1. januara 2014. godine razvija koncept elektronskog prebivališta, koji omogućava strancima korišćenje usluga estonskih elektronskih servisa, gde god se nalazili.

Naime, strani državljani sa elektronskim prebivalištem u Estoniji, zahvaljujući ovom servisu mogu da se prijave za digitalnu ličnu kartu, zahvaljujući kojoj mogu obavljati transakcije u Estoniji kao njeni državljani, iako to nisu. Na taj način, strani državljanin sa estonskim elektronskim prebivalištem, digitalnim putem  može potpisivati različitu dokumetaciju, osnivati kompanije, podnositi poreske prijave i obavljati sve ostale poslovne aktivnosti neophodne za funkcionisanje kompanije, i to bez ličnog prisustva.

Uvođenjem ovog servisa, Estonija pruža nove mogućnosti za efikasno vođenje i širenje multinacionalnih kompanija na njenoj teritoriji, pa samim tim i stvaranje novih radnih mesta.

Međutim, u Estoniji ne cveta samo informacioni sektor. Ova zemlja beleži sjajne ekonomske rezultate, o čemu najbolje svedoči podatak da je u periodu od 2000. do 2013. bila jedna od zemalja Evropske Unije sa najbržim privrednim rastom.

Pored toga, Estonija ima najniži državni dug od svih zemalja Evropske Unije, što joj omogućava da održava nisko poresko opterećenje i u budućnosti. Kao razlog ovako uspešne statistike estonske ekonomije, navode se uspešno primenjene reforme monetarnog sistema otpočete još devedesetih godina, a za čije sprovođenje je bio neophodan stabilan budžet i niska stopa novih zaduženja.

Od 2011. godine, Estonija postaje i član evrozone, a što je podržala ogromna većina estonskog stanovništva. Prijemom Estonije u evrozonu u vreme njene najveće krize, kod inostranih partnera i investitora je probuđeno još veće poverenje u stabilnost estonske ekonomije.

Strane ulagače, pored svega navedenog posebno ohrabruje i izuzetno povoljan poreski tretman koji ih podstiče na dalja ulaganja. Zahvaljujući sprovedenoj poreskoj reformi, omogućeno je da ponovo uloženi profit bude bude odbijen od poreza na dobit preduzeća. Pored toga, poreske stope su niže u odnosu na ostale zemlje članice Evropske Unije, što u velikoj meri doprinosi privlačenju stranog kapitala.

Problemi ipak postoje

Uprkos sjajnim ekonomskim rezultatima koje ova zemlja ostvaruje u poslednjih desetak godina, ipak postoje određeni problemi koji utiču na živote estonskog stanovništva. Pre svega, ekonomski rast koji je zabeležen u poslednjih nekoliko godina, ostvaren je delom zbog pada plata i penzija. Osim toga, od procvata informacionih tehnologija i razvoja trgovine, najviše je profitiralo urbano stanovništvo skoncentrisano u većim gradovima. Van većih centara se jako teško živi, o čemu najbolje svedoči podatak da čak 17% estonskog stanovništva živi na ivici egzistencije.

Kako prenosi Deutsche Welle, prosečna plata u Estoniji sve teže zadovoljava osnovne životne potrebe, jer se plate smanjuju dok su troškovi života jednaki troškovima u razvijenim zapadnoevropskim zemljama. To je i najveći razlog velikog iseljavanja stanovništva u potrazi za boljim životnim uslovima. Tako na primer, u Finskoj živi i radi preko 400.000 Estonaca, jer ova zemlja nudi dvostruko veće zarade, bolji socijalni program, jezici su srodni, a osim toga Helsinki je udaljen na svega dva sata od estonske prestonice.

Informatizacija Estonije pored ogromnih benefita, donela je i izvesne probleme “običnim radnicima”. Naime, radnici koji obavljaju fizičke poslove poput građevine ili mehanike, sve teže pronalaze posao u svojoj domovini, te iz tog razloga zaposlenje nalaze u ostalim evropskim zemljama.

Ali i pored navedenih problema, planovi i mere koje se preduzimaju za sprečavanje odliva stanovništva, ulivaju optimizam među Esoncima. Vlasti najavljuju nove planove, koji će još više učvrstiti ekonomsku poziciju Estonije i doneti novi polet ovoj baltičkoj zemlji.