Ekonomija - Srbija

Evropska komisija povećala prognozu rasta Srbije na 5,3 odsto

Mali je istakao da je Srbija prvi kvartal završila sa plusom od 1,2 odsto, a da je projektovan minus od 1,3 odsto, tako da se otvara realna ekonomska mogućnost da do kraja godine ostvari rast koji je veći od projektovanih 6 odsto.

Ukoliko se to desi, bićemo još jednom među ubedljivo najuspešnijim zemljama u Evropi po stopi privrednog rasta, što je jasno i iz projekcija Evropske komisije. Srbija je započela ovu godinu snažno i ofanzivno na svim ekonomskim frontovima. Tome su značajno doprinele monetarne i fiskalne mere koje smo doneli, odnosno tri paketa podrške privredi i stanovništvu, ali i stabilni poslovni ambijent u zemlji, rekao je Mali.

Ministar finansija je precizirao da Evropska komisija za Srbiju predviđa rast BDP od 5,3 odsto za 2021. godinu što je poboljšanje u odnosu na jesenju prognozu, koja je predviđala rast od 4,8 odsto BDP, dok se za 2022. godinu predviđa rast od 4 odsto BDP.

Sudeći po ovim projekcijama, Srbija će biti bolja od proseka u Evropskoj uniji i evrozoni kada je reč o privrednom rastu. Naime, u EU se projektuje rast od 4,2odsto, dok se za evrozonu predviđa rast od 4,3odsto, napomenuo je on.

Prema njegovim rečima, posmatrano pojedinačno po zemljama, jedino Španija (5,9 odsto) i Francuska (5,7 odsto) imaju bolje projekcije od Srbije i to samo zato što su imale veći pad BDP-a u 2020. godini, dok iz regiona jedino Crna Gora ima veću projekciji rasta za 2021. godinu (7,1 odsto), jer je imala veliki pad od čak 15,2 odsto u 2020. godini.

On je dodao da Evropska komisija predviđa da će stopa nezaposlenosti u 2021. u Srbiji iznositi 9,3 odsto, dok se za 2022. godinu očekuje dalji pad, do 8,5 odsto.

Kada pogledate njihovu prolećnu prognozu vidite da se mi približavamo projektovanoj prosečnoj stopi nezaposlenosti u evro zoni u 2021. od 8,4 odsto. Za EU ta projektovana stopa je 7,6 odsto, naveo je on.

Mali je napomenuo i da aktuelni podaci pokazuju da danas u Srbiji postoji rast u svim važnim sektorima privrede, od izvođenja građevinskih radova, do rasta izvoza, a dolazi i do kvalitativne promene njegove strukure, jer u inostranstvo izvozimo sve više visokotehnoloških proizvoda, naročito iz IT sektora.

Tu je i tradicionalno dobar izvoz poljoprivrednih proizvoda. Nove investicije u fabrike koje smo otvorili stvoriće novu dodatnu vrednost. I naš sektor usluga se oporavlja. Očekujemo veći priliv turista kako se približava leto, jer ćemo, zahvaljujući  visokom stepenu imunizacije stanovništva i sticanju kolektivnog imuniteta, ponuditi zdravije okruženje, rekao je ministar.

Prema njegovim rečima, dosta se očekuje i od ulaganja u infrastrukturu koje je ove godine na najvišem nivou do sada od 7,2 odsto ukupnog BDP-a.

On je rekao i da mu je drago što sve važne međunarodne institucije, kao što su Svetska banka, Međunarodni monetarni fond (MMF) i Evropska komisija, imaju konsenzus o veoma visokoj stopi privrednog rasta.

Početkom aprila su i Svetska banka i MMF izašle sa novim prognozama o BDP i obe institucije su svoje prethodne projekcije revidirale na više – na rast od 5 odsto. Svetska banka je iznela projekciju od 5 odsto, što je za čak 1,9 odsto više nego što se očekivalo u januaru, a za 2020. godinu njihova procena je da će rast iznositi 3,7 odsto. MMF je nešto optimističniji od Svetske banke i prognozira privredni rast za 2022. godinu od 4,5 odsto, istakao je ministar finansija.