Ekonomija - Srbija

I ubuduće niske kamate na zaduživanje

To je, prema mišljenju stručnjaka, korak usmeren na sprečavanje uočenog preuranjenog rasta troškova zaduživanja u 19-članom monetarnom bloku. Zvaničnici ECB-a izrazili su zabrinutost zbog povećanja prinosa na dugoročne dužničke hartije, ocenjujući to kao prelivanje uticaja iz Sjedinjenih Država koje očekuju brži ekonomski oporavak.

Evrozona je i dalje u dvostrukoj recesiji i ekonomisti smatraju da nije spremna za rast troškova zaduživanja. Prinosi na dugoročne državne obveznice su porasli u evrozoni od početka godine za oko 0,3 odsto. To nije mnogo, ali ECB želi da izbegne bilo kakvo prerano pooštravanje uslova kreditiranja dok se preduzeća još bore sa blokadama uvedenim zbog suzbijanja širenja virusa korona.

Kupovina obveznica od centralne banke utiče na smanjenje prinosa na obveznice, koji se koriste kao reper za utvrđivanje cena zaduživanja širom regiona.

Dakle, jači tempo kupovine obveznica u teoriji treba da pomogne da krediti budu jeftini za kompanije koje treba da investiraju ili da se zadužuju kako bi prebrodile pandemiju.

Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, kaže da je takva primena stimulativnih mera monetarne i fiskalne politike opravdana sve dok se ne okonča pandemija i ne počne rast privrede po uobičajenoj stopi. To znači da je potrebno primeniti te stimulativne mere tokom cele ove godine.

„To, međutim, nosi i određeni rizik – da inflacija ubrza u naredne dve, tri godine. Mislim da je to prihvatljiva cena za moguću dublju recesiju koja bi se dogodila u ovoj godini. Krajnji cilj mera je podsticanje potrošnje i investicija – da građani što više troše za tekuće i trajne potrebe, a preduzeća da što više investiraju. Takva politika nama ide naruku zato što velika ponuda jeftinog novca utiče i na povoljnije uslove zaduživanja Srbije, kao i na povećanje investicija. Kada u EU dobiju jeftine kredite mogu deo tog novca da plasiraju kod nas“, kaže Arsić.

Branko Urošević, takođe profesor na istom fakultetu, kaže da ECB nastavlja sa politikom kvantitativnih olakšica, jer je privredni rast u EU pod znakom pitanja. Pritom Nemačka kao najjača ekonomija ne pokazuje preterane znake oporavka.

„ECB upumpava likvidnost jer je uočila da se banke ne zadužuju, a jeftin novac ne završava u prodavnicama, odnosno u potrošnji. Pošto je novac praktično besplatan banke mogu da ga plasiraju u rizične hartije od vrednosti“, kaže Urošević.

Odluka ECB-a ukazuje na to da evrozona zaostaje za ostalim glavnim ekonomijama kada je reč o oporavku. Kina je jedina velika ekonomija koja je zabeležila rast prošle godine, a očekuje se da će SAD do sredine ove godine dostići nivo pre pandemije. Nasuprot tome, oporavak ekonomije evrozone očekuje se tek sredinom 2022. zbog usporene kampanje vakcinacije i manjih nivoa državne potrošnje u odnosu na SAD.

BDP u januaru minus jedan odsto

U januaru BDP Srbije opao je za jedan odsto, a prof. Milojko Arsić kaže da to nije iznenađujuće, jer je u čitavom prvom kvartalu prošle godine privredni rast bio visok. Zato je ranije prognozirao da će u prvom kvartalu privredni rast biti u minusu ili oko nule.

Neke delatnosti i dalje slabo rade poput turizma, ugostiteljstva, pošto su epidemiološka ograničenja pooštrena. To može biti signal vladi da kreira ekonomsku politiku kao da će privredni rast biti manji – umesto šest, četiri do pet odsto.