Ekonomija - Srbija

I uz veće plate dug je put do boljeg standarda

Ovaj podatak o prosečnoj zaradi pre dva dana saopštio je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

„Imam dobru vest za sve ljude u Srbiji – prosečna plata u martu iznosila je tačno 555 evra. To je ono što smo čekali”, poručio je Vučić u video-snimku objavljenom na instagram nalogu „Budućnostsrbije” i poručio da moramo da radimo, da se trudimo i borimo da bi pre kraja godine podigli zarade na više od 600 evra.

Na ovo ekonomista Ljubomir Madžar kaže da je iznos martovske plate očekivan, ali da to nije ni uspeh ni neuspeh s obzirom na karakter privrede i društva. To je još skromna zarada poredeći s drugim zemljama kao što su Hrvatska, Rumunija, Bugarska, Mađarska.

„Koliko se za taj iznos može reći da je očekivan toliko je dostizanje prosečnih 600 evra do kraja godine teško predvidivo. Jer, procenat uvećanja je visok. To bi značilo da će u ostatku godine, a to je nešto malo više od pola godine, plate biti povećane za nešto manje od deset odsto. Ekvivalent toga je rast zarada od 14 odsto za celu godinu. Ukoliko se po stopi privrednog rasta od šest procenata plate povećaju 14 odsto radi se pogrešno i ne vodi dobrom. Za celu godinu privreda može da uveća zarade samo za tri odsto ukoliko želi da nešto akumulira i da investira u buduću ekonomsku korist. Razlog za skepsu je još veći što je medijalna, središna zarada niska. Ali, takve najave dobro zvuče”, objašnjava Madžar.

Goran Radosavljević, profesor na Fakultetu za finansije i ekonomiju navodi da je bitno s čime poredimo martovski iznos prosečne plate. Ako se to čini u odnosu na zemlje šireg regiona, Srbija ima najnižu zaradu i standard ne računajući Albaniju i slične zemlje. Ako se gleda rast plata u poslednjih deset godina sa 330 evra na 550 jeste to povećanje od 70 odsto, ali istovremeno inflacija je bila 40 odsto, troškovi života veći od 60 procenata.

Preračunato mi smo na nuli, a od prosečne zarade ne može pristojno da se živi. Ako ćemo da gledamo samo to povećanje plata od 2000. do 2012. godine prosečna zarada porasla je deset puta, ali tada je početna plata bila na niskom nivou, kaže on.

„Nije to spektakularan uspeh, ali nije ni neuspeh. Srbija ima potencijal za više. Rumunija je, na primer, za 15 godina duplirala zaradu. Prosečna plata ništa ne pokazuje, razvijene zemlje su odustale da je koriste, ona je samo pokazatelj za siromašne. Na sajtu statistike EU nje nema već deceniju i po. Šta ona znači, ako ja zarađujem 20.000 evra, a vi 100 prosek nam je 10.000 evra. Najčešće isplaćena zarada u Srbiji je ona od 350 evra. Jeste bilo rasta u periodu 2017–2019, ali povećanje prosečne plate u poslednje vreme bilo je isključivo vođeno rastom zarada u javnom sektoru i povećanjem minimalne plate što je administrativna mera”, ukazuje Radosavljević.

Prema njegovim rečima, dostizanje pomenutih 600 evra prosečne plate nije nerealno. Može država da reši da ponovo uveća minimalnu zaradu, plate u javnom sektoru, a oni su pola države, spusti se malo kurs. Ali sve to ne odgovara stvarnom kvalitetu života, objašnjava naš sagovornik.

Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, navodi da je martovski rast plata bio nešto veći i u odnosu na prethodni mesec i u odnosu na mart prošle godine i da je na nivou prvog kvartala u skladu sa očekivanim rastom BDP-a od šest odsto. „Pravi pokazatelj realne vrednosti plata je kupovna moć”, zaključuje Arsić.