Ekonomija - Srbija

Inflacija dostigla 6,6 odsto

Početkom ove godine ona je „klackala” na 1,1 i 1,2 odsto mereno u odnosu na isti period lane. Eksplozija cena nastala je u leto i to baš onih proizvoda koji stanovništvo najviše pogađaju, a to je hrana.

Istovremeno sa podatkom o inflaciji statistika je iznela i podatke o poskupljenju hrane i to za septembar. Cene proizvoda poljoprivrede i ribarstva u tom mesecu, u odnosu na isti prošlogodišnji, povećane su za čak 41,4 odsto. Posmatrano po glavnim grupama proizvoda, najviše su poskupeli krompir 89 odsto, industrijsko bilje 55,4 i žita 43,1. Ako se posmatra samo rast cena ovih proizvoda u ovoj godini, on iznosi 18,5 odsto u proseku. U periodu januar–septembar 2021. u odnosu na isti period 2020, najviše su povećane cene voća 55,7 odsto, industrijskog bilja 46,1, žita 26 i povrća 14,5 procenata.

Tim povodom iz Narodne banke Srbije (NBS) je saopšteno da je tri četvrtine međugodišnje inflacije određeno faktorima na koje oni na mogu da utiču, a to su cene hrane i energenata.

„Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, inflacija je u oktobru ove godine na mesečnom nivou iznosila 0,9 odsto, odnosno 6,6 u odnosu na isti mesec prethodne godine. Pri tome, tri četvrtine međugodišnje inflacije u oktobru bilo je opredeljeno faktorima na koje monetarna politika ne može da utiče – cenama hrane i energenata. Posmatrano u periodu januar–oktobar, prosečna međugodišnja inflacija bila je 3,4 odsto. S druge strane, dugogodišnja relativna stabilnost deviznog kursa, koja će biti očuvana i u narednom periodu, predstavlja snažno sidro cenovne stabilnosti i doprinosi očuvanju bazne inflacije na niskom nivou”, navode iz NBS-a.

Dodaju da su cene neprerađene hrane u oktobru u odnosu na isti mesec prethodne godine povećane za 19,8 odsto, kao posledica rasta cena svežeg povrća od 26,9 procenata, svežeg mesa od 21 odsto i svežeg voća od 14,4 procenta. Usled daljeg rasta svetskih cena hrane, suše i viših troškova u proizvodnji, cene prerađene hrane u oktobru bile su više za 5,1 odsto na međugodišnjem nivou. Ukazuju i da su cene i jedne i druge grupe proizvoda tokom prethodne godine bile izrazito niske usled izostanka velikog dela tražnje.

Energenti su u odnosu na oktobar prethodne godine poskupeli za 11,7 odsto, pre svega kao posledica rasta cena derivata nafte na domaćem tržištu od 21 procenat. Osim niske baze iz istog perioda prethodne godine, glavni razlog poskupljenja naftnih derivata jeste viša cena sirove nafte na svetskom tržištu, koja je, usled bržeg globalnog ekonomskog oporavka od očekivanog, samo tokom septembra i oktobra povećana za skoro 20 odsto i trenutno se nalazi iznad pretkriznog nivoa.

Međugodišnja bazna inflacija, a to je indeks potrošačkih cena po isključenju hrane, energije, alkohola i cigareta, na koju mere monetarne politike mogu da utiču, u oktobru je ponovo bila znatno niža od ukupne inflacije i iznosila je 2,7 odsto, što i dalje ukazuje na privremenost inflatornih pritisaka. Od početka godine, međugodišnja bazna inflacija se u proseku kreće na nivou od oko dva odsto.

Prema projekciji NBS, međugodišnja inflacija će do sredine sledeće godine najverovatnije nastaviti da se kreće iznad gornje granice ciljanog raspona od tri, plus, minus 1,5 odsto. S postepenim izlaskom ovogodišnjih poskupljenja energenata i hrane iz međugodišnjeg obračuna, inflacija će se od drugog tromesečja naredne godine smanjivati, a sredinom sledeće godine očekuje se njeno vraćanje u granice cilja. Ako se ima u vidu visoka baza iz 2021, postoji mogućnost da se u drugoj polovini sledeće godine ukupna inflacija nađe i u donjoj polovini ciljanog raspona. Rizici po pitanju inflacije u narednom periodu odnose se pre svega na kretanje cena primarnih poljoprivrednih proizvoda, svetske cene energenata, brzinu globalnog ekonomskog oporavka i dužinu trajanja problema u globalnim lancima snabdevanja. Kada je reč o domaćim rizicima, inflacija će u najvećoj meri zavisiti i od ishoda naredne poljoprivredne sezone, za koju se pretpostavlja da će biti prosečna, navode u centralnoj banci.