Ekonomija - Srbija

"Jugo" za Svetsku banku – simbol nove balkanske ere

"Jugo”, komunistički auto iz bivše Jugoslavije, bio je predmet podsmeha zato što su se njegovi delovi rasipali po putevima širom Evrope i Amerike. „Zastava”, kompanija koja je napravila „jugo”, prošla je mnogo gore od svog proizvoda.

Ovo nije početak nekog dokumentarnog jugonostalgičnog filma, već su to prve dve rečenice u izveštaju Svetske banke „Zapadni Balkan: ubrzanje motora rasta i prosperiteta”, koji je juče predstavljen u Beču. Ključni nalaz ovog dokumenta je da će zemljama zapadnog Balkana biti potrebno šest decenija da dostignu nivo dohotka Evropske unije (EU) ako njihov privredni rast nastavi da se kreće po ovakvim stopama (do tri odsto).

Konkretnu računicu za Srbiju, i pre zvaničnog predstavljanja ovog izveštaja, iznela je pre desetak dana Ekaterina Vostroknutova, vodeći ekonomista Svetske banke, na predstavljanju godišnjeg ekonomskog izveštaja za zapadni Balkan. Ukoliko bi srpska ekonomija nastavila da raste po prosečnoj stopi od tri odsto, životni standard razvijenih zemalja Evropske unije, prosečan Srbin dostigao bi tek za 50 godina.

Ako bismo udvostručili stope privrednog rasta, i poput susedne Rumunije imali rast od oko pet, šest odsto, onda bi se taj jaz u životnom standardu prosečnog Evropljanina i prosečnog Srbina smanjio na 20 godina, objasnila je ona.

Ipak, primer kragujevačke „Zastave” s početka izveštaja nije tako negativan kao što se na prvi mah čini. Analitičari Svetske banke dalje navode da je posle sukoba na Balkanu s početka devedesetih, fabrika smanjila proizvodnju na 18.000 automobila godišnje. Prelomni trenutak za ovu kompaniju je dolazak „Fijata” u Kragujevac 2008. godine, navodi se u ovom dokumentu.

Investirano je više od milijardu evra, kako bi nekadašnja „Zastava” postala jedna od najsavremenijih kompanija za proizvodnju automobila. Godišnje se sada u Kragujevcu proizvede 100.000 automobila, navodi se u izveštaju. Primer Srbije kao uspešnog izvoznika na svetskom tržištu automobila u izveštaju se koristi kao „simbol nove ere za šest zemalja zapadnog Balkana”.

U ovom dokumentu, inače, razmatra se na koji način zemlje regiona mogu da ubrzaju privredni rast i da brže dostignu nivo dohotka u EU.

„Poslednjih godina zemlje zapadnog Balkana napredovale su u reformi javnih finansija i regenerisanju privrednog rasta, ali njihovi građani možda još ne osećaju koristi od toga,” rekla je Linda van Gelder, direktorka Svetske banke za zapadni Balkan.

„Usredsređenost na strukturne reforme može ubrzati privredni rast i poboljšati život ljudi tako da dostigne nivo standarda u Evropskoj uniji”, navodi se u saopštenju ove međunarodne finansijske institucije.

Reforme i makroekonomska stabilnost mogu da pomognu ovim zemljama da godišnje rastu oko pet odsto, što bi im omogućilo da dostignu standard EU za dve, umesto šest decenija kaže se u izveštaju.

Privredni rast u zemljama zapadnog Balkana pre 2008. godine u proseku je bio pet do šest odsto godišnje i bio je viši od onog u zemljama EU i u svetu. Nakon finansijske krize taj rast se prepolovio i zaustavio je hvatanje koraka sa životnim standardom u zemljama EU, navodi se u ovom dokumentu.

Zato je zemljama regiona potreban novi model rasta zasnovan na većoj produktivnosti i investicijama, većem izvozu i većem učešću privatnog sektora u privredi.

„Privredni rast koji je ostvarivan pre finansijske krize dokaz je potencijala koji imaju zemlje zapadnog Balkana“, kazao je Harald Vajglajn, direktor odeljenja za ekonomsku politiku, finansijska tržišta i carine, u Ministarstvu finansija Austrije, govoreći na početku predstavljanja studije. „Sada je najvažnije da se kao prioritet primene mere koje će podstaći privatne investicije, koje će ojačati regionalnu saradnju i otvarati nova radna mesta.”

Veći izvoz, veće investicije i veća zaposlenost prioritet su za sve kreatore ekonomske politike, navodi se u izveštaju. Učešće privatnog sektora u privredama zemalja u kojima državni još uvek vodi glavnu reč u privredi takođe mora da dobije značajniju ulogu.

„Niska i spororastuća produktivnost u zemljama zapadnog Balkana zahteva poboljšanje uslova poslovanja kako bi se privukli privatni investitori i povećao broj privatnih firmi”, ističe se.

Nezaposlenost je u ovom regionu skoro dvostruko veća nego u drugim malim zemljama u tranziciji koje su sada članice EU. Polovina stanovništva sposobnog za rad traži posao a četvrtina ne može da ga nađe. Zato je ključ u obezbeđenju da što više ljudi učestvuje na tržištu rada.

To se može postići tako što će se otkloniti uzroci koji ljude odvraćaju od rada s tim da se istovremeno uklone prepreke za zapošljavanje sa kojima se suočavaju stariji, mladi, žene i manjine, zaključuje se.