Ekonomija - Srbija

Kad su kamate 0 - šta sa parama i kako zaraditi?

Iskustvo Japana, koji muku muči sa dve izgubljene decenije stagnacije u privredi, uznemirujuća je priča za mnoge investitore.

Obilje jeftinog novca u svetu navodi ulagače na preuzimanje dosad nezapamćenih rizika kako bi ostvarili prinos usled kamatnih stopa nadomak nuli, koje su uvedene nakon početka finansijske krize 2007. godine na potezu od SAD do evrozone.

Gotovo decenija jeftinog novca pomogla je tim zemljama da lakše prebrode krizu, no uz skupu cenu za štediše, kojima se ograničava zarada od tradicionalnih vidova ulaganja, poput obveznica, pa navodi mnoge među njima da potraže rizičnije, nekonvencionalne alternative.

Zanimanje za hedž fondove, nekretnine, slike i vino snažno je poraslo. Takav zaokret je posebno izražen u Švedskoj, gde su kamatne stope već duže vreme na vrlo niskim nivoima.

Poznata aukcijska kuća u Stokholmu "Bukovskis" beleži sve veću potražnju za švedskim umetninama i skandinavskim dizajnerskim nameštajem.

"Onlajn prodaja u Švedskoj vrlo snažno raste. Cene zaista rastu, a ne mislim da su dostigle vrhunac", kazala je Paulina Sokolov, kreativna direktorka u Bukovskisu.

Glavni investicioni strateg u švedskoj banci SEB Hans Peterson kaže da su mnogi klijenti u potrazi za novim vidovima ulaganja.

"Klijenti su frustrirani. To dovodi do toga da moraju da kupuju senzitivne kategorije imovine, poput akcija, a što može učiniti ova tržišta još promjenjivijima. Investitori takođe investiraju u nekretnine".

Skok cena kod švedskih komada nameštaja i tepiha događa se u zemlji u kojoj su cene nekretnina skočile za 36 odsto od kraja 2013. godine. Prošlogodišnja prodaja stana u Stokholmu za 12.000.000 dolara postigla je novi rekord, premda takvo što gotovo da ne bi privuklo pažnju u jednom Londonu ili Njujorku. Snažan procvat cena delom su podstakle poreske olakšice, ali isto tako i kamatne stope nadomak nule koje su lani prešle u negativne.

Negativna kamatna stopa bankama povećava troškove, a osmišljena je kako bi ih podstakla na veće kreditiranje. No, ovakvo teško okruženje, posebno nakon nedavnog oštrog pada cena akcija, čini se ranjivim.

"Da li su rizici preveliki? To će tek vreme pokazati", kazao je Peterson.

Iskustvo Japana, koji muku muči sa dva izgubljena decenija stagnacije u privredi, uznemirujuća je priča. Poput mnogih gradova sada u Evropi, Tokio je beležio snažan uzlet cena nekretnina i umetnina početkom 90-ih godina prošlog veka.Naglo zaoštravanje pravila vezanih za ulaganja u nekretnine na koje se odlučila japanska vlada, dovelo je do oštrog pada cena stambenih nekretnina, povukavši za sobom i tržište umetnina. Posledičnim snižavanjem kamatnih stopa u Japanu, koje su oko 2000. godine bile na nuli, nije se uspelo oživeti privredu.

Tokom gotovo 20 godina deflacije tamošnji potrošači odlagali potrošnju, verujući da će cene nastaviti da padaju. Dug zemlje postao je tako gotovo dvostruko veći u poređenju sa veličinom privrede.

Upravo to je sudbina koju Evropska centralna banka (ECB) želi da izbegne. Glavni alati kojima to žele da postignu, uključuju, međutim, održavanje niskih kamatnih stopa.

U Švajcarskoj su negativne kamatne stope, koje centralna banka zaračunava bankama za držanje njihova novca, prebačene na leđa nekih klijenata, koji su prisiljeni da plaćaju za držanje novčanih depozita.

Neki pak radije novac čuvaju u dušecima. Novac koji se tako drži kod kuće ili u trezorima u evrozoni je premašio iznos od 1.000 milijardi evra, većinom u novčanicama od po 500 evra.

"Svima je postalo jasno da imamo negativne kamatne stope koje će se, čini se, zadržati kroz određeno vreme, i to utiče na preferencije investitora", kazao je Alfred Roel, viši portfelj menadžer u Pictet, švajcarskoj banci koja prezentuje svojim klijentima umetnine i kolekcionarske predmete na posebnim skupovima.

Prema njegovim rečima, okruženje niskih kamatnih stopa "primorava ulagače da budu skloniji avanturizmu i otvoreniji prema novim investicionim idejama".

Robert Keterer, koji vodi jednu aukcijsku kuću u Nemačkoj, kazao je da su niske kamatne stope dobre za biznis jer navode na kupovinu umetnina one koji kažu da ne mogu ostvariti prinose na svoju štednju.

"Vlasnici, s druge strane, oklevaju s prodajom zato što ne znaju šta da rade s tim novcem", kazao je Keterer.