Ekonomija - Srbija

Kinezi šire bescarinsku zonu „Šumadija”

U Srbiji, zaključno sa kragujevačkom „Šumadijom”, postoji 15 slobodnih zona poslovanja u kojima rade 204 kompanije sa oko 35.000 zaposlenih, a njihovo učešće u izvozu je 14 odsto.

Formiranje bescarinske zone „Šumadija” pokrenula je kineska kompanija „Janfeng”, koja je novembra prošle godine otvorila prvi pogon u Kragujevcu, fabriku za izradu automobilskih enterijera. Druga „Janfengova” fabrika je u izgradnji, u njoj će se praviti automobilska sedišta, a uz nju se gradi i pogon kompanije „Senči” koja, takođe, dolazi iz Kine.

– Fabrike gradi holandska kompanija CTP po sistemu ključ u ruke. Grad je CTP-u prodao zemljište, a imao je obavezu i interes da parcele opremi saobraćajnom i komunalnom infrastrukturom – objašnjava Marko Vujnović, direktor preduzeća Slobodna zona „Šumadija”.

Kineski „Janfeng” je zapravo velika multinacionalna kompanija sa 111 pogona u 120 zemalja i sa oko 32.000 radnika. I izgrađena fabrika „Janfeng enterijeri”, i druga u izgradnji „Janfeng siting” posluju sa najvećim svetskim proizvođačima četvorotočkaša, nemačkim gigantima „Mercedesom” i Be-Em-Veom kojima isporučuju sedišta i druge unutrašnje delove automobila. Kompanija „Senči” uvek prati kompaniju „Janfeng sitinig”.

– Dosadašnja ulaganja su oko 36 miliona evra, a do 2023. godine investicija bi mogla biti duplirana, barem je tako najavljeno prilikom otvaranja fabrike „Janfeng enterijeri”. Predviđeno je i zapošljavanje oko 800 radnika. Ovo bi bila velika korist za Kragujevac i da nema slobodne zone poslovanja koja dodatno ubrzava razvoj grada. Administrativne stvari se daleko brže rešavaju u bescarinskim zonama, a poslovi se onda šire i van tih zona – navodi Vujnović u razgovoru za „Politiku”.

Formiranje bescarinskih zona poslovanja, na inicijativu lokalnih vlasti, odobrava Uprava za slobodne zone Ministarstva finansija koja je osnovana 2008. godine, uoči dolaska „Fijata” u Srbiju. Danas kompanija „Fijat–Krajsler automobili Srbija” raspolaže sa 176 hektara zemljišta na desnoj obali Lepenice kojim je nekada uglavnom gazdovala kragujevačka „Zastava”. Slobodna zona „Šumadija” formirana je na levoj obali Lepenice, na samom ulazu u grad putem iz Batočine.

– „Fijat” je napravio bescarinsku zonu isključivo za svoje i potrebe svojih kooperanata koji su izgradili pogone u Grošnici, na mestu gde su se nalazili vojni objekti. Zbog toga je, za potrebe kineskih kompanija, morala da se formira druga bescarinska zona. Kragujevac je u tom smislu privilegovan, jer nigde drugde u Srbiji ne postoje dve bescarinske zone na tako maloj udaljenosti – kaže Vujnović.

Kompanije koje posluju u slobodnim zonama oslobođene su PDV-a i poreza na uvoz repromaterijala i delova za svoje proizvode namenjene izvozu. Lokacije na kojima grade fabrike ne moraju biti fizički povezane, što jednoj slobodnoj zoni, kao preduzeću, omogućava da posluje i sa kompanijama van svog sedišta. Zbog toga su za saradnju sa kragujevačkim preduzećem Slobodna zona „Šumadija” zainteresovane i strane firme iz drugih gradova, kao što je italijanska kompanija „Vibak” koja posluje u Jagodini.