Ekonomija - Srbija

Koje preporuke su se našle na NALED-ovom spisku za izmenu propisa namenjenih državi?

Na predstavljanju Sive knjige Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED) za ovu godinu, nadležnima je danas upućena 31 nova preporuka za izmenu brojnih propisa u cilju lakšeg poslovanja građana i privrede.

Od 100 preporuka iz prethodne Sive knjige NALED-a, tokom protekle godine resorna ministarstva su u potpunosti ili delimično sprovela 12 što je za trećinu više od dosadašnjeg godišnjeg proseka.

NALED između ostalog predlaže izmenu Zakona o kulturnim dobrima, kako bi se ograničilo pravo preče kupovine ustanova kulture isključivo na "spomenike kulture", umesto svih nepokretnosti koje su evidentirane kao kulturno dobro, što je sada slučaj.

Kako kažu, problem je što je pojam "nepokretnog kulturnog dobra" široko postavljen tako da u nepokretna kulturna dobra, pored spomenika kultura, spadaju i prostorne kulturno-istorijske celine, arheološka nalazišta i znamenita mesta, čime je iskomplikovana prodaja svih objekata i stanova na lokacijama koje su u tim režimima zaštite.

Jedna od preporuka odnosi se na MUP, kojem predlažu da urede postupak dobijanja licenci za fizička lica - zaposlene na poslovima obezbeđenja, prema Zakonu o privatnom obezbeđenju.

Naime, ukazuju da po tom zakonu, zaposleni na poslovima obezbeđenja moraju imati licence za obavljanje tog posla, koje se izdaje samo onima koji ispunjavaju uslove predviđene zakonom, a u koje, između ostalog, spada pohađanje obuke i polaganje ispita.

- Međutim, u praksi se dešava da nadležni organi, na osnovu mišljenja nadležnih ministarstava, omogućavaju i sprovode obuke i polaganje ispita i za one koji ne ispunjavaju neke od drugih zakonskih uslova za sticanje licence, pre svega onaj koji se odnosi na stručnu spremu - kažu u NALED-u.

Čest je slučaj, kažu, da su privrednici već izdvojili ozbiljna sredstva za obuke i polaganje ispita zaposlenih iako se unapred znalo da ova lica ne mogu dobiti licence.

Sugestije su stigle i u resor Ministarstva rada, da se ukine obaveza predaje Fondu PIO obrazaca za upis staža.

Ministarstvu za zaštitu životne sredine upućen je poziv za formiranje Fonda za zaštitu životne sredine - Zelenog fonda, a u cilju održivog i transparentnog finansiranja zaštite životne sredine.

Predlog rešenja podrazumeva usvajanje Zakona o Fondu za zaštitu životne sredine kojim se osniva Fond kao pravno lice, upisan u registar, sa jasno definisanim nadležnostima, pravima i obavezama...

NALED preporučuje i izmenu Uredbe o graničnim vrednostima zagađujućih, štetnih i opasnih materija u zemljištu ili donošenje podzakonskog akta koji će urediti metodologiiju i način na koji se utvrđuje zapremina kontaminiranog zemljišta ili podzemne vode.

Jedan od predloga je i formiranje Agencije za hemikalije, budući da je i u izveštajima EK navedeno da je bolje upravljanje hemikalijama i biocidnim proizvodima, kroz ponovno uspostavljanje te Agencije, jedan od preduslova za dalji napredak u ovoj oblasti.

Kada je reč o pravilima za postavljanje bašti i "jednobraznih" suncobrana u kafićima smatraju da je potrebno manjati raniju odluku i dozvoliti "brendiranje" suncobrana uz poštovanje određenih ograničenja.

Trenutni propisi kažu da se na elementima bašte na površini pešačke zone i na javnoj površini kulturno-istorijske celine ne mogu isticati oglasne poruke.

Zbog toga, kažu u Naledu, kompanije koje se bave izradom reklamnih suncobrana gube interes da snabdevaju ugostiteljske objekte suncobranima

Kao posledica tih pravila, postoji mogućnost da objekti u Beogradu u potpunosti ostanu bez suncobrana u letnjim mesecima.

NALED predlaže i da se izjednače cene komunalnih usluga za privredu i građane.

Navode da se cene komunalnih usluga u većini gradova i opština u Srbiji razlikuju za građane i pravna lica tako da pravna lica plaćaju znatno višu cenu.

Činjenica je, kažu, da su preduzetnici i privrednici u mnogim gradovima i opštinama opterećeni ovim, smatraju, nepotrebnim troškovima zbog neprimenjivanja Zakona (o komunalnim delatnostima).

NALED zato ukazuje da treba pokrenuti inicijativu kod nadležnog ministarstva da utiče na lokalne samopurave da u punoj meri primenjuju taj zakon.

Kada je reč o Skupštini Srbije i Sekretarijatu za zakonodavstvo potrebno je da se dozvoli obeležavanje paragrafa, kako bi se olakšalo čitanje propisa.

Naime, pozivanje na odredbe u propisima izuzetno otežava to što stavovi nisu obeleženi brojevima.

U brojanju stavova, kažu, često pogreši i zakonodavac, što uzrokuje pogrešnim upućujućim odredbama.