Ekonomija - Srbija

Kriza opustošila investicije u Srbiji

Prošlogodišnje strane direktne investicije nagoveštavaju da se ekonomija najzad kreće uzlaznom linijom. U 2015. godini strani investitori uložili su novih 1,5 milijardi evra što je za oko 300 miliona evra više nego godinu dana ranije.

Ipak ta ulaganja znatno zaostaju za vremenom pre krize. Na ukupan pad investicija, što će reći i domaćih i stranih, i državnih i privatnih, prethodnih dana ukazala je i Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) u svom izveštaju o tranziciji regiona. Po njima Srbija je godišnje „kratka” za investicije na nivou od tri odsto bruto domaćeg proizvoda što iznosi oko milijardu evra.

Dodatno, nedostatak investicija je problematičan i ukoliko se pogleda drugi podatak EBRD-a, a to je da je Srbija rekorder po padu investicija za vreme krize. Za to vreme, tačnije od 2009. do 2013. pad investicija kod nas iznosio je sedam odsto, u Ukrajini, Moldaviji, Kavkazu oko 6,5, u centralnoj Evropi oko 3,5 procenata. Toliki je pad bio i u Jugoistočnoj Evropi. U Rusiji pad je bio manji od dva odsto.

EBRD nam zamera i da smo u pogledu javnih, odnosno državnih investicija, znatno podbacili, a upravo su one neophodne za dugoročan rast i zato javne investicione projekte treba ubrzati. Po njima, poboljšana saobraćajna mreža može da bude glavni pokretač rasta jer direktno utiče na strane direktne investicije i spoljnu trgovinu.

I domaći stručnjaci su, inače, upozorili da će nas pad investicija koštati. Pavle Petrović, predsednik Fiskalnog saveta je na tradicionalnom decembarskom savetovanju na Ekonomskom fakultetu, ukazao da su investicije, kao komponenta BDP-a, najviše umanjene u odnosu na 2008. godinu. Prema njegovim podacima, realni pad iznosi čak i 25 odsto što je glavni uzrok stagnacije. Bez snažnih ulaganja nema visokog i održivog rasta, a priliv investicija u 2015. predstavlja preokret.

Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, kaže da je EBRD do pomenutog podatka o nedostatku investicija na nivou tri odsto BDP-a došao poredeći nas čije ukupne investicije iznose 19 odsto BDP-a i Centralnoistočne Evrope (CIE) gde taj prosek iznosi 22 odsto.

– Mi treba da povećamo ukupne investicije na veći nivo od tog, jer su i njihova ulaganja zbog krize smanjena. Poređenja radi, pre krize u periodu 1995–2008. u tom regionu ukupne investicije su prosečno iznosile 25 odsto BDP. To je nivo kome treba da težimo. Država treba da poveća svoje investicije za jedan do 1,5 odsto, a i privatnici zbog poboljšanja privrednog ambijenta. U delu privatnih investicija brže reaguju stranci, jer imaju više para – smatra Arsić.

On dodaje da su javne investicije u proseku bile za preko dva odsto BDP niže nego u CIE, dok su i privatne investicije bile niže od proseka CIE, ali je to odstupanje manje i iznosi jedan odsto. Država može da utiče na rast ukupnih investicija kroz povećanje javnih investicija sa 2,5 na četiri do pet odsto i stvaranje podsticajnih uslova za povećanje privatnih investicija na 20 odsto BDP.

Strane direktne investicije su u drugoj polovini prošle godine znatnije porasle, čak brže nego u drugim zemljama. Objašnjenje za to je velika količina jevtinog kapitala uz reforme na poboljšanju privrednog ambijenta. Arsić kaže da bi za značajnije rezultate takav tempo investicija trebalo da se nastavi i narednih godina.

Povećanje javnih investicija za jedan do dva odsto BDP bi, preko povećane tražnje, takođe kratkoročno uticalo na ubrzanje privrednog rasta. Bolja infrastruktura – novi i obnovljeni putevi i železničke pruge – dugoročno bi povećala stopu rasta privrede.

Ipak, za rast privrede ključno je povećanje privatnih investicija, ukazuje Arsić, a investitori pored makroekonomske stabilnosti i dobre infrastrukture zahtevaju i dobro uređene institucije i snažan finansijski sektor. Razna istraživanja, međutim, Srbiju po kvalitetu institucija svrstavaju na samo dno evropskih zemalja. Godinama se ponavlja da je zaštita vlasničkih prava slaba, nezavisnost sudstva niska, korupcija visoka, dok je privreda opterećena komplikovanim, nejasnim i nepotrebnim propisima.