Ekonomija - Srbija

Macut: Rast BDP-a Srbije ove godine 3 odsto

"Prema srednjoročnim projekcijama, u 2026. godini očekuje se rast BDP-a od 3 odsto, dok je za period 2026-2028. godina planiran kumulativni ekonomski rast od oko 11,9 odsto. Međutim, to ubrzanje mora biti zasnovano na rastu produktivnosti, tehnološkom unapređenju i održivom investicionom okviru", rekao je premijer Macut.

Naveo je da je Srbija u 2025. ostvarila rast BDP-a od 2 odsto i istakao da očuvanje rasta u takvom okruženju potvrđuje otpornost naše ekonomije i stabilnost makroekonomskog okvira.

"Srbija je 2025. godinu završila sa realnim rastom bruto domaćeg proizvoda od 2 odsto. Taj rezultat ostvaren je u zahtevnim međunarodnim okolnostima, uz usporavanje u pojedinim delovima evropske privrede i nestabilnosti na globalnim tržištima. Očuvanje rasta u takvom okruženju potvrđuje otpornost naše ekonomije i stabilnost makroekonomskog okvira koji smo gradili prethodnih godina", rekao je Macut. 

On je napomenuo da je jedan od ključnih prioriteta vlade tokom prethodne godine bio očuvanje cenovne stabilnosti i zaštita životnog standarda građana.

"Inflacija je tokom 2025. godine postepeno smanjivana, da bi prema podacima iz januara ove godine iznosila 2,4 odsto. Takav rezultat postignut je koordinisanim delovanjem monetarne i fiskalne politike, ali i konkretnim merama usmerenim na ublažavanje cenovnih pritisaka. Paralelno sa stabilizacijom cena, rasle su i zarade", naglasio je Macut.

Istakao je da je prosečna neto zarada u Srbiji u decembru 2025. godine po prvi put prešla 1.000 evra i iznosila 1.059 evra.

Premijer je istakao da je Kopaonik biznis foruma postao važan prostor dijaloga između države, privrede i stručne javnosti, ali i forum na kome se sagledavaju dugoročni trendovi i oblikuju razvojne ambicije Srbije.

"U vremenu ubrzanih globalnih promena i izraženih geopolitičkih neizvesnosti, posebno je važno da razvojne odluke donosimo promišljeno, odgovorno i sa jasnom svešću o dugoročnim ciljevima", poručio je Macut.

Industrija i prerađivački sektor ostaju ključni stubovi razvoja zemlje

Premijer je poručio da industrija i prerađivački sektor ostaju jedan od ključnih stubova razvoja Srbije i istakao da ti sektori učestvuju sa približno jednom četvrtinom u stvaranju bruto dodate vrednosti i nose najveći deo robnog izvoza, koji je u 2025. godini porastao za 8,4 odsto.

Prema njegovim rečima, sledeća faza zahteva dalje pomeranje ka višim fazama prerade, većoj tehnološkoj složenosti i snažnijem povezivanju industrije sa naučno-istraživačkim sektorom.

"Važan deo naše razvojne strategije jeste i otvaranje novih tržišta za domaću privredu. Tokom 2025. godine stupili su na snagu novi sporazumi o slobodnoj trgovini, čime je srpskim kompanijama omogućen povlašćen pristup velikim i rastućim tržištima. Time se dodatno učvršćuje osnova za stabilan rast izvoza u godinama koje dolaze", rekao je Macut.

Premijer ističe da saradnja sa MMF-om predstavlja važan element makroekonomske stabilnosti, jer obezbeđuje kontinuitet reformi i potvrđuje kredibilitet politike koju sprovodimo.

"Svi vidimo da se dešavaju velike globalne promene, da raste nestabilnost, vrši se preraspodela moći i stvaraju se novi savezi. U takvom svetu, male zemlje koje se brzo prilagođavaju imaju šansu i mi nameravamo da budemo jedna od njih", rekao je Macut.

Na Kopaoniku je održan 33. Kopaonik biznis forumu sa centralnom temom "Industrijska politika u funkciji dugoročnog privrednog rasta Srbije".