Ekonomija - Srbija

MAT: Srbija ostvarila jedan od najimpresivnijih ekonomskih preokreta u Evropi

Autori analize ocenjuju da je Srbija ostvarila „jedan od najimpresivnijih društveno-ekonomskih zaokreta u Evropi”, što potkrepljuju podacima o zaposlenosti, zaradama, kupovnoj moći i socijalnoj sigurnosti stanovništva.

Stopa nezaposlenosti, koja je 2013. godine iznosila oko 23 odsto, smanjena je na 7,2 procenta u drugom kvartalu 2026. godine. Istovremeno je broj formalno zaposlenih povećan za oko 300.000, što ukazuje na suštinsku promenu na tržištu rada.

Minimalna zarada premašila minimalnu potrošačku korpu

Posebno je upečatljiv rast kupovne moći najslabije plaćenih radnika. Prema grafikonu MAT-a, minimalna zarada je 2013. godine pokrivala svega 58 odsto minimalne potrošačke korpe, dok je taj odnos 2016. iznosio oko 62 odsto.

Posle kontinuiranog rasta, uz kraći zastoj tokom kriznih godina, pokrivenost minimalne potrošačke korpe dostigla je oko 81 odsto 2021. godine. Nakon privremenog pada tokom inflatornog talasa, usledio je novi snažan rast, pa minimalna zarada 2026. godine dostiže čak 110 odsto vrednosti minimalne potrošačke korpe.

To znači da je minimalac, koji je pre nešto više od jedne decenije pokrivao tek nešto više od polovine osnovnih životnih troškova, sada za deset odsto veći od iznosa potrebnog za minimalnu potrošačku korpu.

Materijalna uskraćenost svedena na evropski nivo

Još izraženiji napredak zabeležen je u smanjenju materijalne i socijalne uskraćenosti. U Srbiji je 2014. godine u takvom položaju bilo 31,3 odsto stanovništva, dok je do 2025. taj udeo smanjen na oko 6,2 procenta.

Srbija je tako, prema pokazateljima iz analize, ne samo nadoknadila veliki zaostatak već je došla do rezultata boljeg od proseka Evropske unije, kao i od pojedinih najrazvijenijih evropskih država, među kojima su Nemačka i Francuska.

Podaci pokazuju i da svega 4,5 odsto građana Srbije ne može sebi da priušti novu odeću, dok prosek Evropske unije iznosi 7,4 odsto.

Jaz prema EU smanjen za 87 odsto

Rizik od siromaštva i socijalne isključenosti, poznat kao pokazatelj AROPE, smanjen je sa 43,2 odsto na približno 23,2 procenta.

Istovremeno je prosek Evropske unije sa 24,5 odsto spušten na oko 21 procenat. Srbija je, dakle, za nešto više od jedne decenije smanjila zaostatak za EU sa gotovo 19 na nešto više od dva procentna poena, odnosno za oko 87 odsto.

Veliki pad beleži i subjektivni osećaj siromaštva. U Srbiji je 2013. godine čak 64,6 odsto građana sebe smatralo siromašnim, dok je 2025. taj udeo smanjen na 31,1 odsto. Reč je o padu od 33,5 procentnih poena, odnosno za više od polovine.

Iako je taj pokazatelj i dalje viši od proseka EU od 17,6 odsto, podaci pokazuju da se i u ovoj oblasti razlika ubrzano smanjuje. Zbirno posmatrano, rast zaposlenosti i zarada, veća pokrivenost potrošačke korpe i snažan pad materijalne uskraćenosti potvrđuju ocenu MAT-a da je Srbija u periodu od 2013. do 2025. godine napravila dubok i merljiv društveno-ekonomski preokret.