Ekonomija - Srbija

Može li američki DFC da doskoči kineskoj inicijativi „Pojas i put”

Iza dolaska američkog kapitala u Srbiju stoji politički interes SAD i svest da je krajnji trenutak da se Amerika suprotstavi kineskom uticaju u regionu i daljem širenju ka Evropi. Međunarodna razvojna finansijska korporacija (DFC), koja je otvorila kancelariju u Beogradu, osnovana je pre dve godine kao pandan kineskoj inicijativi „Pojas i put”, modernom putnom, trgovinskom i ekonomskom koridoru od Šangaja do Berlina.

Džon Sejlor, saradnik američke Nacionalne asocijacije okružnih izvoznih saveta, izjavio je za „Glas Amerike” da je veoma važno što se DFC aktivirao u regionu. Osvrćući se na kineska ulaganja u Srbiji, ukazao je da SAD žele tu da uskoče, pojačaju angažman i nadmeću se sa kineskom stranom.

– Poznato je da je Srbija deo kineske inicijative „Pojas i put”. Formiranjem DFC-a stvoreno je telo koje bi moglo da doskoči Kini. Očigledno je da je ona za svoju inicijativu opredelila značajne sume novca, SAD ne raspolažu takvim svotama, ali ovo je prvi korak – naglasio je Sejlor i dodao da je potrebno shvatiti da je DFC u stvari razvojna banka SAD i da će u svakom projektu ravnopravno učestvovati, to jest ulagati novac kao partner. DFC nije banka koja će tek tako deliti novac bez ikakvih garancija, po sistemu – imamo pare, evo vam ih – rekao je Sejlor.

Objasnio je da program dozvoljava finansiranje do milijardu dolara po projektu i da je nužno da u svaki projekat bude uključen partner s američke strane.

Ivan Nikolić, direktor za naučnoistraživački razvoj pri Ekonomskom institutu, kaže da je očigledno da su u Vašingtonu prepoznali da postojeći okvir podrške politici Amerike preko ekonomskih instrumenata slabi, to jest da više ne može da parira kineskom. Zbog toga su odlučili da 2018. formiraju moćnu agenciju DFC, to jest snažnu razvojnu banku koja bi trebalo da se na globalnom planu aktivnije i efikasnije nosi sa sve jačim i značajnim uticajem Kine i njenom dominacijom na prostoru „Pojasa i puta”.

– Za nas to otvara novi izvor finansiranja, što i jeste motiv osnivanja DFC-a. To su novi izvor finansiranja zemljama u razvoju, koje mogu da biraju između kineskih i američkih ulaganja. Metodologija i načini finansiranja su pak potpuno drugačiji – kaže Nikolić.

On objašnjava da kod kineskih investicija postoji centralističko upravljanje. Odluke se donose u Pekingu, angažuju se sredstva i biraju projekti nevezano za ekonomske kriterijume, već oni mogu da budu isključivo politički.

– Efikasnost Kine je veća, a dosadašnje iskustvo pokazuje i obim raspoloživih sredstava. Ako govorimo o globalnom ulaganju, kod Kineza se radi o stotinama milijardi, a kod Amerikanaca o desetinama milijardi dolara. Argument Amerike je da se vodi računa o ekološkim i društvenim standardima. Pre svega, vodi se računa o održivosti, to jest da prinos na ulaganje obezbedi kasnije finansiranje – kaže Nikolić.

On naglašava da Srbija sada zaista ima diversifikaciju izvora finansiranja. Tu su Amerika, Kina i Evropa, koja je naš najveći i najbitniji investitor, ali i Rusija i Turska. Prema njegovim rečima, stvorena je kritična tačka, koja bi u perspektivi mogla da generiše ubrzanje ne samo ulaganja već i značajnijeg porasta standarda kao krajnjeg cilja.

Upitan kako će Kina da reaguje na dolazak Amerikanaca, on odgovara da ne očekuje probleme, jer smo mi i dalje podinvestirana zemlja i region.

– Ima puno projekata da se na srednji rok zadovolje svi interesi. Možda može da bude nekih pojedinačnih zatezanja poput onih u sektoru visokih tehnologija i telekomunikacija. Ali to je stanje koje smo priželjkivali. Mi želimo da zainteresujemo moćne zemlje da ulažu i sada je pitanje veštine pregovaranja i naše umešnosti da generišemo najpovoljniju poziciju za nas. To je u suštini najidealnija situacija koju bi jedna mala zemlja poput Srbije mogla da priželjkuje. Biće izazovno, ali svako ide nama u korist – kaže Nikolić.

S tim što postoji neizvesnost u vezi s američkim izborima. Ukoliko pobedi administracija sa Trampom na čelu, on očekuje da se aktivnost DFC nastavi i da se dodatno pojača u regionu, što bi nama bilo od koristi.

U suprotnom, ukoliko dođe do promena, nije jasno kako će se stvari dalje odvijati. Nikolić naglašava da uvek treba da imamo u vidu da je ovo podrška njihovoj spoljnoj politici.

Strahinja Subotić, istraživač u Centru za evropske politike, smatra da otvaranje kancelarije DFC-a u Beogradu predstavlja dobar signal za Srbiju, jer je to pokušaj da se okrene novi list u srpsko-američkim odnosima koji su do sada bili preopterećeni političkim nesuglasicama.

– Ne treba zaboraviti da se ne radi o milijardama donacija ili investicija od strane američkih partnera, već o kreditima koje bi Beograd preuzeo na sebe. Iako nužan deo naše sadašnjice, reč kredit se retko može čuti u govorima državnih zvaničnika Srbije. Ovaj pristup se koristi i kada se radi o saradnji sa kineskim partnerima – kaže Subotić.

On ističe da će se način na koji su srpski zvaničnici predstavili američke partnere sigurno zabeležiti u EU, imajući u vidu da evropske finansijske institucije do sada gotovo da nisu imale takvu pozitivnu i aktivnu medijsku promociju, uprkos činjenici da su već dugo u Srbiji, kao i da pružaju ne samo zajmove već i grantove.

– Konačno, povećano prisustvo Amerike će dodatno zakomplikovati spoljnu politiku Srbije. Imajući u vidu da se sve češće govori o hladnom ratu između Kine i SAD, upitno je u kojoj meri će biti dugoročno održiv pokušaj Srbije da tokom pandemije istovremeno ojača svoje odnose sa Pekingom i Vašingtonom. U ovom kontekstu, ključna stavka na koju će Amerikanci motriti jeste razvoj digitalne saradnje između Srbije i Kine, imajući u vidu da je u sporazumu iz Vašingtona Srbija pristala da zabrani 5G opremu od nepouzdanih dobavljača, kao i da postojeću ukloni – kaže Subotić.