Ekonomija - Srbija

NBS: Srbija nije blizu zone stagflacije

Prema podacima iz ankete ECB o očekivanjima potrošača, prosečna očekivanja inflacije za narednih 12 meseci porasla su u martu 2026. godine za oko 2,5 procentnih poena, dok su očekivanja privrednog rasta istovremeno pogoršana za oko 1,2 procentna poena. Članica Izvršnog odbora ECB Izabel Šnabel insistira na povećanju kamatnih stopa u junu, bez obzira na ishod mirovnih pregovora sa Iranom. Njeno upozorenje dolazi u trenutku kada se evrozona bori sa inflacijom podstaknutom rastućim cenama energije, izveštava Rojters. Istovremeno upozorava i da stagflacija kuca na vrata.

Na pitanje koliko je naša zemlja blizu ili daleko od stagflacije, iz Narodne banke Srbije NBS za „Politiku” kažu da s projektovanom stopom rasta BDP-a za ovu godinu od tri odsto kao i uz inflaciju koja je u granicama cilja, Srbija nije blizu zone stagflacije (stanje privrede koje karakteriše opšti skok cena uz pad proizvodnje). NBS pažljivo prati sve rizike koji dolaze iz međunarodnog okruženja, pre svega iz zone evra, našeg najznačajnijeg spoljnotrgovinskog partnera. Izjave predstavnika ECB, uključujući i upozorenja na moguće stagflatorne pritiske usled geopolitičkih tenzija i rasta cena energenata, svakako predstavljaju važan signal koji će i ubuduće Izvršni odbor NBS uzimati u obzir prilikom donošenja odluka monetarne politike.

Odluke NBS o referentnoj kamatnoj stopi ne donose se automatskim praćenjem poteza ECB-a, već pre svega na osnovu procene inflatornih pritisaka od svih ključnih faktora iz domaćeg i međunarodnog okruženja. Imajući u vidu visok stepen finansijske i trgovinske povezanosti Srbije sa zonom evra, inflacija u zoni evra i brzina privrednog rasta, kao i monetarna politika ECB-a svakako predstavljaju važne faktore u procesu odlučivanja.

– Ukoliko bi došlo do novog rasta inflatornih pritisaka usled produžene krize na Bliskom istoku, poremećaja u snabdevanju i rasta cena energenata, koji bi se preneli i na cene ostalih proizvoda i usluga preko inflacionih očekivanja, NBS bi, kao i do sada, reagovala pravovremeno i adekvatno, u skladu sa svojim osnovnim ciljem, odnosno s ciljem očuvanja cenovne stabilnosti – kažu u NBS.

NBS već duže vreme vodi opreznu i restriktivnu monetarnu politiku upravo kako bi ograničila prelivanje globalnih cenovnih šokova na domaću ekonomiju. I u uslovima povećane neizvesnosti izazvane sukobima na Bliskom istoku, centralna banka raspolaže dovoljnim instrumentima da očuva stabilnost deviznog kursa, kontroliše inflaciona očekivanja i obezbedi stabilnost finansijskog sistema.

Na pitanje kakvi su izgledi da NBS bude prva kada je reč o procentu rasta inflacije, budući da je MMF prognozirao rast za našu zemlju od 5,2 odsto, kažu da je ova finansijska institucija prilikom treće revizije tekućeg aranžmana smanjila svoju projekciju inflacije za Srbiju u odnosu na aprilsko izdanje WEO, kada je očekivao prosečnu inflaciju od 5,2 odsto. Tako da je ona sada usklađena s majskom projekcijom NBS, koja je zbog globalnog energetskog šoka nešto viša od februarske.

– I mi i MMF trenutno prosečnu inflaciju u 2026. godini očekujemo na nivou od 3,6 odsto, a u 2027. godini od oko 4,4 procenta. To znači da i MMF sada smatra da je NBS bila u pravu i da je, za razliku od naših procena, projekcija inflacije u aprilskom izdanju WEO bila bazirana na pretpostavci da će tokom marta i aprila doći do vraćanja trgovačkih marži na nivoe pre donošenja uredbe o njihovom ograničenju, što se za sada nije desilo – objašnjavaju u NBS.

Prema majskoj projekciji centralne banke, inflacija će do septembra nastaviti da se kreće u granicama cilja, dok bi se krajem ove i početkom naredne godine usled povećanih cena energenata i troškovnih pritisaka iz međunarodnog okruženja, ali i zbog efekta niske baze iz septembra prošle godine nakon primene uredbe o ograničenju marži u trgovini na veliko i malo, i pod pretpostavkom da se energetski šok ne produži i dodatno pojača, mogla privremeno da se nađe iznad gornje granice cilja.

Zatim bi od drugog tromesečja 2027. inflacija trebalo da uspori i sredinom godine se vrati u granice cilja.

– Najveći rizici naše projekcije i dalje potiču od geopolitičkih tenzija, kretanja cena nafte i globalnih poremećaja na tržištu hrane i energenata, pri čemu će NBS sa svoje stane preduzimati sve potrebne mere kako bi se inflacija tokom naredne godine stabilizovala u okviru granica cilja – zaključuju u centralnoj banci.