Ekonomija - Srbija

Novi krediti za godišnju uštedu od 800 miliona evra

Uz nove mere Evropske centralne banke Srbija bi godišnje mogla da uštedi čak 800 miliona evra. Toliko bi naša zemlja mogla da ušpara refinansirajući stare, novim povoljnijim kreditima. Osim države, lakše do kredita moći će da dođu preduzeća, ali i građani koji uzimaju stambene zajmove.

Evropska banka je, naime, oborila osnovnu kamatnu stopu na nulu, kao deo paketa mera za pokretanja ekonomije evrozone. ECB je takođe, povećala "upumpavanje" novca sa 60 na 80 milijardi evra mesečno, a u otkup su, pored državnih obveznica, uključene i korporativne hartije.

Takođe, ECB je odlučila i da dodatno sreže stope na bankarske depozite na minus 0,4 odsto, sa dosadašnjih 0,3 procenta. To znači da će banke za depozite položene kod ECB sada morati da izdvoje još više novca.

Ovakvo stanje na finansijskim tržištima jedino odgovara onima koji žele dodatno da se zadužuju. Bilo da se radi o građanima, koji žele da nastave da troše, bilo da se radi o korporacijama koje žele da investiraju, ili pak o državama koje štampaju svoje dužničke hartije, zaduživanje nigde u Evropi nikada nije bilo toliko povoljno.

- Ukoliko ovu situaciju pametno iskoristimo, možemo da izvučemo višestruke koristi - smatra Slavko Carić, predsednik IO Erste banke. - Sva preduzeća koja imaju održivi model poslovanja, sada mogu da se zaduže zarad povećanja svojih kapaciteta, po do sada najpovoljnijim uslovima. To može, ukoliko se kanališe kroz državnu strategiju, a samim tim dobije kritičnu masu, da dovede do novog investicionog ciklusa.

Srbija bi mogla svoj veliki javni devizni dug, koji danas iznosi 59,5 odsto bruto nacionalnog dohotka, ili u realnom novcu 19,3 milijardi evra, da refinansira. Šta to konkretno znači?

- Trebalo bi da se zadužimo za novih 19,3 milijardi evra, i da sa novim novcem, po istorijsko niskim kamatnim stopama, otplatimo stare, skuplje kredite. Gruba kalkulacija govori da bismo mogli uštedeti i do 800 miliona evra godišnje, što je daleko više od 200 miliona koliko smo uštedeli od ukupnog smanjenja plata i penzija - ističe Carić.

NBS: Šansa da dinar ojača

S obzirom na to da je Srbija mala i otvorena ekonomija koja je uključena u svetske ekonomske i finansijske tokove, uticaji mera ECB će se osetiti i na našem tržištu - kažu u NBS.

- To će biti najverovatnije posredno - kroz dalji pad kamatnih stopa na kredite u evrima ili indeksirane u evrima. Takođe, može se očekivati da stope euribora duže vreme ostanu na niskim nivoima ili da se još dodatno smanje, što bi trebalo da podstakne kreditnu aktivnost i u našoj zemlji, a time i da se pozitivno odrazi na rast srpskog BDP.

Sa druge strane, efekat ovih mera bi mogao da se oseti i na našem deviznom tržištu. Sa povećanjem iznosa nove likvidnosti u evrozoni može doći do prelivanja dela investicija u obveznice i na naše tržište (koje nudi više stope prinosa). To bi povećalo tražnju za dinarom i dovelo do pada kursa, odnosno jačanja naše valute.

Povećanje potrošnje

Građani Srbije su takođe u prilici da kroz izuzetno povoljno dodatno zaduživanje, dođu do dodatnih sredstava, mogu po pokrenu domaću potrošnju koja je poslednjih godina bila u drastičnom padu, i da time povećaju prodaju robe i usluga.

Ukoliko bi postupci bili dobro koordinisani između Narodne banke Srbije i Ministarstva finansija, mogli bi do dovedu do ozbiljnog rasta ekonomije Srbije, kao i broja zaposlenih - naglašava Carić.