Ekonomija - Srbija

Od Japana do Italije: Ovoga se svetske ekonomije najviše plaše

Investitori sve više prate fiskalne politike koje oblikuju finansijsku stabilnost pojedinačnih zemalja. Poseban fokus je trenutno na Sjedinjenim Državama i Japanu, koje zajedno čine skoro trećinu svetskog BDP-a.

Zabrinutost zbog kreditnog rejtinga SAD

Nedavna odluka agencije za kreditni rejting Mudis da SAD oduzme poslednji AAA rejting dodatno je uznemirila tržišta. Istovremeno, slaba potražnja za japanskim državnim obveznicama izazvala je zabrinutost među investitorima. Iako se još uvek ne očekuje direktna dužnička kriza, upozoravajući znaci su sve češći.

SAD su posebno pod pritiskom nakon aprilske rasprodaje državnih obveznica. Novi zakon o porezima i potrošnjama koji je promovisao predsednik Donald Tramp mogao bi povećati nacionalni dug za 3,3 biliona dolara do 2034. godine, prema Komitetu za odgovoran federalni budžet.

Uticaj Mudisove odluke na tržište obveznica i fiskalnu percepciju Japana

Mudisova odluka dodatno je poljuljala poverenje na tržištu, dok je Džejmi Dajmon iz Džej Pi Morgana upozorio na „pukotinu na tržištu obveznica“ izazvanu rastućom potrošnjom. Ipak, status dolara kao glavne svetske rezervne valute pruža izvesnu zaštitu SAD. Ministar finansija Skot Besent smatra da zemlja nikada neće biti u poziciji da ne isplati svoje dugove.

Tržište veruje da će vlasti sprečiti da prinosi na desetogodišnje obveznice značajno pređu 4,5%. Banke se nadaju promenama pravila o rezervama koje bi im omogućile da više učestvuju u kupovini obveznica.

S druge strane, Japan se suočava sa promenom percepcije. Iako je godinama primer da tržišta mogu ignorisati visoke nivoe duga, situacija se menja. Japanski javni dug je dvostruko veći od BDP-a, što ga čini najvećim među razvijenim zemljama.

Rekordni prinosi i izazovi na japanskom tržištu dugoročnih obveznica

Prinosi dugoročnih japanskih obveznica dostigli su rekordne visine u maju. Aukcija 20-godišnjih obveznica bila je najslađa od 2012. godine, što je izazvalo dodatne sumnje u pogledu potražnje. Troškovi zaduživanja na 30 godina porasli su za 60 baznih poena za samo tri meseca.

Tradicionalni kupci poput penzionih fondova i osiguravajućih društava smanjuju potražnju za dugoročnim papirima. Banka Japana, koja poseduje skoro polovinu tržišta, beleži pad portfolija obveznica prvi put za 16 godina.

Premijer Šigeru Išiba suočava se sa pritiskom da istovremeno poveća potrošnju i smanji poreze. Takođe se razmatra smanjenje emisije dugoročnih obveznica, što za sada smiruje tržište. Međutim, još jedna neuspela aukcija prošle nedelje ukazuje na dublje probleme.

„Slabe japanske aukcije su znak dublje nestabilnosti“, kaže Jan fon Gerih iz Nordea banke.

Fiskalni izazovi i planovi Velike Britanije pod pritiskom globalnih trendova

U Evropi, Velika Britanija takođe oseća posledice globalne rasprodaje obveznica. Javni dug dostiže 100% BDP-a, a tržište pažljivo prati sledeće korake vlade. Ministarka finansija Rejčel Rivs predstaviće sledeće nedelje višegodišnji pregled vladine potrošnje. 

U zemlji u kojoj troškovi zaduživanja na 30 godina prelaze pet procenata, ovo će biti ključni test fiskalnog kredibiliteta. Vlada razmatra povećanje izdataka za zdravstvo i odbranu, iako je javno obećala da će poreze i potrošnju držati pod kontrolom.

Međunarodni monetarni fond savetuje Veliku Britaniju da se čvrsto drži svojih ciljeva smanjenja duga. Strateg BNP Paribasa, Sem Linton-Braun, smatra da bi rani prekid prodaje obveznica Banke Engleske mogao da podrži tržište.

Fiskalna situacija Francuske

U Francuskoj su tenzije popustile, iako izazovi ostaju. Premija rizika između francuskih i nemačkih obveznica smanjena je na 66 baznih poena, sa 90 u novembru. Postoji optimizam da će zemlje evrozone ojačati saradnju u fiskalnim i odbrambenim pitanjima.

Francuski premijer Fransoa Bajru planira da u julu predstavi četvorogodišnji plan za smanjenje budžetskog deficita. Ipak, moguće su tenzije u parlamentu tokom rasprava o budžetu. Eliezer Ben Zimra iz Karminjaka upozorava da Francuska nije zabeležila napredak u smanjenju duga od pandemije.

Fiskalni napredak Italije i globalni rizici rasta javnog duga

Za razliku od drugih, Italija napreduje. Politička stabilnost i poboljšani kreditni rejting pomogli su italijanskim obveznicama. Budžetski deficit je smanjen sa 7,2% BDP-a u 2023. godini na 3,4% u 2024. godini, sa ciljem da padne na 2,9% do 2026. godine.

Kenet Bruks iz Sosijete Ženerala kaže da je takav napredak bio nezamisliv donedavno. Iako Italija i dalje ima dugoročne fiskalne izazove, tržište je nagrađuje za napredak. Razlika u prinosima između italijanskih i nemačkih desetogodišnjih obveznica sada je najniža od 2021. godine, ispod 100 baznih poena.

Globalni rizici – carine i trgovinske tenzije

Finansijski analitičari takođe upozoravaju na globalni rizik od novih carina i trgovinskih tenzija, posebno onih koje promoviše američki predsednik Tramp. Krajem aprila, MMF je upozorio da bi takve politike mogle dovesti do povećanja globalnog javnog duga na 117% svetskog BDP-a do 2027. godine. 

Vitor Gaspar iz MMF-a napominje da bi ovaj scenario mogao biti previše optimističan ako se trgovinske tenzije prodube. Globalni javni dug trenutno iznosi oko 92% svetskog BDP-a. Ako se trend nastavi, mogao bi dostići najrizičnije nivoe od kraja Drugog svetskog rata.

Godine 1946, dug je iznosio 150% svetskog BDP-a, ali se potom postepeno smanjivao tokom 1950-ih i 1960-ih. Danas, pretnja rasta duga ponovo postaje glavno pitanje globalne finansijske stabilnosti.