Ekonomija - Bosna i Hercegovina

Od pivara će uzeti 30 miliona KM

Entitetske vlade nastoje izmjenama akcizne politike namaći sredstva u budžete, ali i fondove zdravstvenog osiguranja koji su godinama u debelom minusu, a osim toga, poznati su i po brojnim aferama, namještanjima javnih tendera i drugim nezakonitim radnjama.

Ukoliko Vijeće ministara, a nakon toga i Parlament BiH usvoje nacrt zakona o izmjenama Zakona o akcizama BiH, kojim je, između ostalog, predviđeno da se akciza na pivo poveća za 15 feninga, što bi predstavljalo namjenski prihod fondova zdravstvenog osiguranja, domaća pivarska industrija, tvrde pivari, bila bi pred kolapsom.

Ova industrija, koja u četiri domaće pivare zapošljava nekoliko hiljada ljudi, ugrožena je nekontrolisanim uvozom piva iz susjednih zemalja i to iz pivara koje su u sastavu svjetskih pivarskih grupacija, dok je istovremeno izvoz na regionalna tržišta praktično nemoguć zbog nepremostivih necarinskih barijera.

Izvoz

Akcize na pivo već su jednom povećane, ali zahtjev pivara da se domaća proizvodnja zaštiti na način da se uvede diferencirana stopa akciza pretrpio je brojne izmjene i nije donio ništa korisno za domaću industriju. Naime, usvojena je akciza za pivare koje proizvode do 400.000 hektolitara piva godišnje (domaće) od 20 feninga po litru, a za velike pivare koje proizvode više od 400.000 hektolitara 25 feninga. Razlika od pet feninga je beznačajna.

Prema podacima Uprave za indirektno oporezivanje BiH, u BiH je tokom prošle godine uvezeno piva vrijednog 142 miliona maraka, dok je vrijednost izvoza iznosila 911.766 KM. U 2015. najviše je uvezeno piva iz Srbije (49 posto od ukupno uvezene količine), Hrvatske (38,4) i Slovenije (7,4).

U prošloj godini na pivo proizvedeno u BiH naplaćena su 15,2 miliona KM akciza, dok je na uvozno pivo naplaćeno 34,6 miliona KM akciza.

Ako uzmemo da uglavnom domaće pivare plaćaju akcizu od 0,20 KM po litru, pošto njihova godišnja proizvodnja ne prelazi 400.000 hektolitara, možemo konstatovati da su domaće pivare platile državi 15,2 miliona KM akciza. Na osnovu tog podatka možemo zaključiti da će sa dodatnih 0,15 KM akcize po litru piva država ubrati 11,4 miliona KM, samo od domaćih pivara.

S obzirom na to da su najveći uvoznici u BiH velike pivarske grupacije, čija proizvodnja prelazi 400.000 hektolitara, možemo zaključiti da je država upravo od njih naplatila 34 miliona KM. Stopa akcize za njih je 0,25 KM po litru. Prema tome, sa dodatnih 0,15 KM akcize uvoznici će državi uplatiti još 20,7 miliona KM.

Gubitaši

Na osnovu prihoda od akciza u prošloj godini da se zaključiti da će entitetski fondovi zdravstvenog osiguranja, ukoliko bude usvojeno ovo zakonsko rješenje, godišnje dobiti više od 30 miliona KM samo na račun piva.

Čak ni tada zdravstveni fondovi neće biti u plusu. Naime, Fonda zdravstvenog osiguranja Republike Srpske, prema podacima koje smo dobili, u prošloj godini je ostao dužan 38 miliona KM. Istovremeno, Fond ima potraživanja od preduzeća 230 miliona KM, od čega je barem polovina nenaplativih potraživanja jer su firme otišle u stečaj.

Ni u Zavodu zdravstvenog osiguranja i reosiguranja Federacije BiH nije ljepša slika. Njihovi dugovi iznose oko 30 miliona KM. Umjesto da entitetske vlade urede sistem i omoguće fondovima da naplate potraživanja od dužnika, one uzimaju od privrede i dovode domaće kompanije u situaciju da će i same u jednom trenutku morati postati dužnici ovih fondova.

Brojke

30 miliona KM dugovi Zavoda zdravstvenog osiguranja FBiH
38 miliona KM dugovi Fonda zdravstvenog osiguranja RS-a
49 miliona KM prihod države po osnovu akciza na pivo