Ekonomija - Crna Gora

Ove godine ekonomski rast od 4,2 odsto

Crnogorska ekonomija će u ovoj godini rasti 4,2 odsto, zahvaljujući snažnim investicionim projektima kao što je gradnja autoputa, iako će njegova realizacija opteretiti fiskalnu poziciju, navodi se u analizi analitičara Erste grupe.

Ekonomska aktivnost je, kako se navodi u analizi o makroekonomskoj poziciji Crne Gore, u prošloj godini ubrzana, uz pomoć intenzivirane investicione aktivnosti i spoljne tražnje.

„U narednim godinama očekujemo da će bruto domaći proizvod (BDP) rasti oko četiri odsto, usljed snažnih investicionih projekata, kao što je autoput i projekti u turizmu koje podržavaju strane direktne investicije (SDI), ali i usljed obećavajuće potrošnje domaćinstava, odnosno poboljšanog tržišta rada, rasta penzija i zarada u javnom sektoru, niske inflacije i relativno stabilnih prognoza spoljne tražnje“, navodi se u analizi u koju je agencija Mina-biznis imala uvid.

Dinamika BDP-a intenzivirala se u prošloj godini, kada je snažno porastao 3,9 odsto nasuprot 1,8 odsto u 2014. godini. U analizi čiji su autori Alen Kovač, Ivana Rogić i Milan Deskar-Škrbić, za narednu godinu se prognozira rast BDP-a od četiri odsto.

“Snažna domaća i spoljna tražnja povećala je rast BDP-a prema četiri odsto u prošloj godini. Srednjeročno prognoze rasta djeluju obećavajuće, s obzirom na velike infastrukturne projekte i SDI, koji su već u pripremi. Ipak, fiskalna slika je postala izazovnija, od kad je projekat gradnje autoputa uzeo danak u budžetskom deficitu i usmjerava javni dug ka 70 odsto BDP-a“, ocijenjeno je u analizi.

Mjesečni podaci, kako se dodaje, ukazuju na povoljnije trendove u četvrtom kvartalu prošle godine. Vidi se slična ekonomska aktivnost tokom ove godine, sa infrastrukturnim i projektima u turizmu, koji ostaju okosnica ekonomskog rasta.

„Podrška domaćoj tražnji takođe treba da privuče pažnju privatne potrošnje, kako Vlada planira da poveća zarade i penzije, zajedno sa stabilizacijom uslova na tržištu rada i komfornom perspektivom inflacije. Procjene su da će se performanse potrošnje vjerovatno poboljšati“, kazali su analitičari Erste grupe.

Sa druge strane, kako smatraju, fiskalna pozicija ukazuje na ograničen manevarski prostor za bilo koji dodatni podsticaj koji dolazi iz javne potrošnje. Stabilne performanse izvoza, podržane održivom spoljnom tražnjom i povoljnom turističkom ulogom, treba da se suoče sa povećanim uvozom usljed investicija, što stavlja neto izvoz na drugo mjesto po važnosti u oblikovanju profila rasta.

„Kada se sve uzme u obzir, BDP će u ovoj godini da se širi na isti način, odnosno ostajući na oko četiri odsto, sa rizicima koji se trenutno balansiraju na obje strane“, navodi se u analizi.

Takođe, naredna godina ne bi trebalo da donese materijalne promjene u profilu rasta, s obzirom na dalju podršku infastrukturnih projekata.

„Srednjeročno, dinamika rasta će ostati povezana sa tokovima SDI u oblastima turizma, energetike i nekretnina, kao i truda da se proširi baza izvoza, nadopunjujući domaću tražnju“, rekli su iz Erste grupe.

Prema njihovim riječima, zadnjih par godina došlo je do poboljšanja na strani tekućeg računa uz smanjenje deficita tekućeg računa na 13,3 odsto BDP-a u prošloj godini, u odnosu na 15,2 odsto u 2014. godini.