Ekonomija - Srbija

Pad BDP-a u drugom kvartalu 6,4 posto međugodišnje

Privreda Srbije je u drugom kvartalu zabeležila pad zbog pandemije korona virusa i vanrednih mera preduzetih za suzbijanje njenog širenja, pri čemu je njen rezultat drugi najbolji u Evropi.

Posmatrano po delatnostima, u izveštajnom periodu je na godišnjem nivou značajan realni pad bruto dodate vrednosti registrovan u sektoru trgovine na veliko i malo i popravke motornih vozila, saobraćaja i skladištenja i usluga smeštaja i ishrane, od čak 16,7 odsto.

U sektoru industrije i snabdevanja vodom i upravljanja otpadnim vodama pad je iznosio 7,7 procenata, a u sektoru stručnih, naučnih, inovacionih i tehničkih delatnosti i administrativnih i pomoćnih uslužnih delatnosti, 20,6 posto.

Značajan realni rast bruto dodate vrednosti ostvaren je u sektoru informisanja i komunikacija od 5,4 procenta, i sektoru državne uprave i obaveznog socijalnog osiguranja, obrazovanja i zdravstvene i socijalne zaštite, 7,1 posto.

Posmatrano po agregatima upotrebe BDP-a, u drugom kvartalu je na godišnjem nivou realni rast zabeležen samo kod izdataka za finalnu potrošnju države, od 8,9 odsto, dok je realni pad zabeležen kod sviho stalih agregata.

Izdaci za finalnu potrošnju domaćinstava su pali za 8,0 posto, izdaci za finalnu potrošnju neprofitnih institucija koje pružaju usluge domaćinstvima (NPID) za 4,7, bruto investicije u osnovna sredstva za 11,9, izvoz robe i usluga za 20,7, a uvoz robe i usluga za 19,3 procenta, navodi se u saopštenju.

Industrijska proizvodnja u Srbiji porasla u julu 0,4 posto

Industrijska proizvodnja u Srbiji porasla je u julu za 0,4 posto u odnosu na isti mesec 2019. godine, dok je u odnosu na prosek u prošloj godini povećana za 2,2 procenta, objavio je Republički zavod za statistiku.

U periodu januar-jul 2020. godine, industrijska proizvodnja je bila manja za 1,4 odsto nego u istom lanjskom periodu.

U julu je sektor Snabdevanje električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija ostvarilo rast od 6,3 procenta, a Rudarstvo rast od 1,7 odsto međugodišnje, dok je Prerađivačka industrija zabeležila pad od 0,8 posto.

Na godišnjem nivou je u julu rast zabeležen kod proizvodnje trajnih proizvoda za široku potrošnju od čak 29,4 odsto, kod kapitalnih proizvoda za 1,3, i kod proizvodnje netrajnih proizvoda za široku potrošnju za 0,3 procenta.

Istovremeno, proizvodnja eneregije je u julu opala za 0,5 procenata u odnosu na isti lanjski mesec, a proizvodnja intermedijarnih proizvoda, osim energije, je zabeležila pad od 1,6 posto.

Najveći uticaj na rast industrijske proizvodnje u julu u odnosu na isti mesec 2019, imali su proizvodnja: električne energije, zatim metalnih proizvoda, osim mašina, proizvodnja nameštaja, prehrambenih proizvoda i proizvodnja električne opreme.

Desezonirani indeks industrijske proizvodnje za jul, u odnosu na prosek 2019. godine za industriju, ukupno pokazuje da je ostvaren rast od 1,3 posto, a za prerađivačku industriju rast od 2,2 procenta.

Na mesečnom nivou, industrijska proizvodnja u julu je, prema deseoniranim podacima, porasla za 3,6 odsto, a prerađivačka industrija za 5,5 procenata.