Ekonomija - Srbija

Plate u javnom sektoru po istim aršinima

Svi zaposleni u javnom sektoru, njih oko pola miliona, primaće plate koje će se obračunavati na osnovu istih elemenata – ista osnovica i jedinstven raspon koeficijenata. Ovo je ključna odredba Zakona o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru, koji je juče usvojila Skupština Srbije.

Prema novom zakonu, osnovna plata obračunavaće se množenjem osnovice i koeficijenta. Koeficijenti će biti utvrđeni podzakonskim aktima, a osnovica će se određivati svake godine u skladu sa republičkim budžetom. Raspon koeficijenata biće definisan posebnim zakonom.

Zakon predviđa uspostavljanje Opšteg kataloga radnih (zvanja, činova, položaja i funkcija u javnom sektoru), koji sastavlja ministarstvo nadležno za poslove državne uprave i lokalne samouprave.

Zakonom je predviđeno i da zaposleni može da dobije veću platu po osnovu postignutih rezultata i ostvarenog radnog učinka iznad očekivanog, pod uslovom i na način propisan posebnim zakonom, ako ovakvo vrednovanje nije izraženo kroz koeficijent, napredovanjem kroz platne razrede.

Plate funkcionera, njihove koeficijente za obračun osnovne plate utvrdiće poseban zakon u skladu sa odgovornošću funkcije. Novi zakon nije menjao odredbe koje se odnose na minuli rad, pa će se plate po ovom osnovu i dalje uvećavati za 0,4 odsto po godini staža. Regres i topli obrok iskazivaće se posebno.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku”, a primenjivaće se od 1. januara 2017. godine s tim što primena na policijske službenike, profesionalne pripadnike Vojske Srbije i zaposlene u organima u čijem su delokrugu bezbednosni i obaveštajni poslovi, počinje od 1. januara 2018. 

Ovaj zakon ne odnosi se na zaposlene u javnim preduzećima, Narodnojbanci Srbije, kao ni na zaposlene u javnim medijskim servisima i organizacijama koje su osnovane međunarodnim ugovorom, ili im se plate određuju u skladu sa međunarodnim ugovorom.

Skupština Srbije usvojila je juče Zakon o opštem upravnom postupku, kojim je, između ostalog, predviđena razmena podataka iz službene evidencije. To znači da državni i organi lokalne samouprave više neće moći od građana da traže donošenje dokumenata iz službenih evidencija, kao što su razni izvodi (krštenica, uverenje o državljanstvu i slično), već ih  međusobno razmenjivati.

Prema novim rešenjima, službenici koji postupaju u upravnom postupku, obavezni su da po zahtevu građana pribave podatke  iz državnih evidencija, po službenoj dužnosti, građani su oslobođeni plaćanja takse. Građani treba samo da podnesu zahtev, a dokumenta će pribavljati nadležni organi.

Šta za građane znače nova rešenja, može se videti na primeru promene ličnih dokumenata. Do sada je, na primer, promena prezimena posle venčanja koštala 10.665 dinara, a sada će koštati 7.170 dinara Troškovi prijave ličnog imena deteta zbog upisa u knjigu rođenih i prijavu prebivališta iznosiće 584 dinara, a ne sadašnjih 3.402 dinara. Puna primena zakona planirana je od jula iduće godine, a primena pojedinih odredaba za 90 dana od dana usvajanja u parlamentu.