Ekonomija - Srbija

Počeo sedmi ciklus izrade ERP-a za period od 2021. do 2023.

U skladu sa smernicama Vlade o smanjenju rizika od širenja COVID-19 sastanak je održan onlajn, a njime je formalno otpočeo sedmi ciklus izrade dokumenta ERP, na osnovu Smernica Evropske komisije i preporuka EKOFIN Saveta za izradu ovog dokumenta iz maja ove godine.

Stanivuković je tom prilikom istakao da ERP predstavlja najvažniji strateški dokument Vlade u ekonomskom dijalogu sa Evropskom komisijom i državama članicama EU, sa ciljem usklađivanja ekonomskih politika unutar Srbije, regiona i sa državama članicama Unije.

Njegova važnost je ključna u pregovaračkom Poglavlju 17 – ekonomska i monetarna politika, ali i u drugim pregovaračkim poglavljima čiji su glavni elementi opsežno obuhvaćeni ovim dokumentom, naveo je on i dodao da ERP ima i sve veći značaj u programiranju IPA fondova.

Značaj dokumenta ERP, kako je objasnio, ogleda se i u tome što proces njegove izrade podrazumeva intenzivnu saradnju velikog broja institucija u Srbiji, koja omogućava sinergiju različitih politika.

Osim relevantnih ministarstava i agencija, u procesu izrade dokumenta posebno je značajna saradnja sa predstavnicima civilnog društva, stručne javnosti, lokalnog nivoa, poslovne zajednice i socijalnih partnera, Narodne skupštine, što će u skladu  sa novonastalim okolnostima biti nastavljeno i u ovom ciklusu, poručio je on.

Stanivuković je precizirao da će, kao i u prethodnim ciklusima, ceo proces izrade ERP biti usaglašen sa izradom Fiskalne strategije i budžeta Srbije za 2021. godinu, imajući u vidu to da je poseban deo ERP posvećen finansiranju strukturnih reformi predstavljenih u ovom dokumentu.

Državni sekretar je naveo da će u skladu sa Smernicama Evropske komisije za izradu ERP za period od 2021. do 2023. godine dokument biti usmeren ka oporavku od posledica izazvanih pandemijom COVID-19.

Takođe, kako je dodao, on će obuhvatiti i srednjoročne reforme koje će taj oporavak učiniti održivim i izgraditi ekonomsku otpornost u skladu sa ekološkim, digitalnim i pravednim tranzicionim prioritetima EU.

Stanivuković je naglasio da je Srbija zadržala snažan tempo privrednog rasta od 4,2 odsto u 2019. godini zbog jake domaće potražnje, posebno investicija, što je naglo prekinula pandemija koja je usporila globalnu ekonomsku aktivnost i ukazala na potrebu za revidiranjem makroekonomskih i fiskalnih scenarija.

Pre početka pandemije, zahvaljući odgovornoj ekonomskoj politici koju smo vodili poslednjih nekoliko godina, uspeli smo da značajno smanjimo nivo javnog duga na približno 50 odsto BDP-a, smanjimo nezaposlenost na istorijski nizak nivo ispod 10 odsto i da imamo četiri godine za redom suficit u budžetu, istakao je državni sekretar.

Prema njegovim rečima, svi ovi dobri makroekonomski rezulati su nam omogućili da ovu krizu dočekamo spremni koliko je to moguće, u svakom slučaju spremniji nego neke mnogo veće ekonomije u svetu.

On je istakao da je zahvaljujući tim rezultatima naša zemlja potpuno finansijski stabilna i može da izdrži finansijski teret mera koje su donete.

Da se nije desila epidemija koronavirusa, rast BDP-a bi u prvom kvartalu iznosio više od šest odsto, a 2020. godina bi sigurno bila, u ekonomskom smislu, najuspešnija u našoj novijoj istoriji, naglasio je Stanivuković.

On je podsetio na to da je Program ekonomskih mera vredan 5,1 milijardu evra, što čini 11 odsto našeg BDP i približno polovinu našeg godišnjeg budžeta, i ocenio da mali broj zemalja u svetu može da se pohvali ovako značajnim paketom podrške privredi.

Na uvodnom sastanku je, između ostalog, bilo reči i o iskustvima u izradi ERP, kao i o svim predviđenim aktivnostima u vezi sa novim ciklusom izrade ovog dokumenta.

Program ekonomskih reformi Srbija izrađuje na godišnjem nivou kako bi obezbedila održiv i inkluzivan ekonomski rast, a u skladu sa strateškim ciljem smanjenja razvojnog jaza između domaće privrede i EU.

Sastanku su prisustvovali predstavnici svih institucija koje učestvuju u izradi ovog dokumenta, predstavnici Evropske komisije i Delegacije Evropske unije u Srbiji, kao i predstavnici Centra za izuzetnost u finansijama (CEF) iz Slovenije.