Ekonomija - Srbija

Privatniku metla a državi voda

Javna i većinski državna preduzeća će ostati neprikosnoveni upravitelji vodosnabdevanja, kanalizacije, trolejbuskog i tramvajskog saobraćaja, sahranjivanja i održavanja groblja. Svim ostalim komunalnim delatnostima, poput deponovanja i odnošenja smeća, održavanja zelenila, upravljanja pijacama i parkinzima moći će da se bave i privatne firme, predviđa Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o komunalnim delatnostima.

U pojedinim delatnostima upozoravaju da bi privatni vlasnici mogli da zanemare interes građana. Potrošači, kažu stručnjaci, mogu da se nadaju - višim cenama. Predsednik Sindikata zaposlenih u stambeno-komunalnoj delatnosti Srbije, Milan Grujić, smatra da država mora biti obazriva prilikom uvođenja privatnika u ovaj sektor.

- Mađarsko iskustvo govori da ne treba ići u nekontrolisanu privatizaciju - napominje Grujić. - Oni sada ponovo podržavljuju preduzeća. Problem je održati kvalitet usluge. Naš cilj je da ona bude što kvalitetnija, ali i što jeftinija i da je dostupna svima. A privatni sektor je skuplji za onoliko koliki profit želi, dok državna preduzeća posluju neprofitno.

Nacrt zakona predviđa licenciranje onih koji mogu da obavljaju tu delatnost. Džep korisnika usluga trebalo bi da zaštiti metodologija utvrđivanja cena. Za njeno sastavljanje biće nadležna Vlada.

- Cene više neće biti socijalna kategorija, ali su i potrošači zaštićeni od samovoljnog podizanja - objašnjava predsednik sindikata. - Bilo ko da traži poskupljenje moraće da dokaže da su porasli troškovi, a o zahtevu će odlučivati lokalna samouprava. Tražili smo, međutim, rok u kome moraju da se izjasne. Ukoliko to ne urade, računaćemo da su odobrili poskupljelje. S druge strane, opštine će morati već prilikom potpisivanja ugovora sa komunalnim preduzećem da predvide koliko građana će imati subvencionisanu cenu i kako će to nadoknaditi.

Kakvu će uslugu građani dobijati i po kojoj ceni, odlučivaće gradovi i opštine dodeljivanjem ugovora. Baš zato, napominje Lazar Krnjeta, sekretar poslovnog udruženja komunalnih preduzeća KOMDEL, na lokalnim samoupravama je velika odgovornost. Moraju oprezno i pažljivo da biraju kome će poveriti poslove.

Ukupno su 24 lokalne samouprave poverile privatnicima odvoženje smeća, a postoje i četiri privatne deponije - priča Krnjeta. - Mi, međutim, o tim poslovima ne znamo mnogo. Ne možemo da kažemo ni da su dobri, niti loši primeri. Više je indicija da su loši. Sada su popularna i privatna partnerstva u javnoj rasveti, ali i poslovima dezinsekcije i deratizacije. U praksi mogu da se jave problemi. Aktuelan je slučaj Grocke, gde je privatnik preuzeo odvoženje smeća, a pamtimo kada je u Zaječaru nestalo grejanje usred zime. Teško je sada reći ko je tu kriv. Sve zavisi od toga šta piše u ugovorima. I zato se ti poslovi moraju poveravati obazrivo.

Kako bi mogle da se kreću cene u budućnosti, može se naslutiti iz analize trenutnih tarifa. Krnjeta objašnjava da su sada najpotcenjenije usluge koje finansiraju same lokalne samouprave - održavanje zelenila, čišćenje ulica, javna rasveta, zoohigijena...

- Najviše se isplate akumulirane usluge, parking-servisi i pijace u većim mestima - smatra sekretar KOMDEL-a. - Grejanje se definitivno pokriva, a ni iznošenje smeća nema gubitaka. Moraćemo, međutim, da ulažemo u tu oblast i da ozbiljnije tretiramo smeće zbog zaštite životne sredine i zato će ova usluga verovatno poskupeti.

S druge strane, od efekata novih zakona strahuju pijačari. Marko Arsenijević, iz novosadskog JKP "Tržnica", kaže da oni nisu protiv dokapitalizacije, već da insistiraju na tome da se očuva zlatna akcija, 51 odsto, odnosno da država i lokalne samouprave ostanu većinski vlasnici ovih preduzeća.

- Prehrambena sigurnost je temelj nezavisnosti svake države, a pijace su važan kanal distribucije poljoprivrednih proizvoda i zato se ne sme dozvoliti da odu u ruke nekome ko nije zainteresovan za ovu delatnost - smatra Arsenijević. - Pijačna delatnost i njen razvoj moraju biti deo agrarne politike države. Jer, ako podstičete poljoprivredu, morate voditi računa gde će se proizvodi koje ti ljudi naprave prodavati. Svesni smo da pijace moraju da se modernizuju i da se prilagode vremenu. Nama je zato važno da se potencijalni partner države uključi zbog unapređenja delatnosti, a ne zbog lokacije.

I Savo Duvnjak, izvršni direktor Udruženja pijaca Srbije, smatra da država treba da ostane većinski vlasnik tržnica.