Ekonomija - Srbija

Privredni rast Srbije tri odsto ove godine, javni dug 56 procenata

Svetska banka predviđa da će privredni rast Srbije iznositi tri odsto ove godine, za iduću godinu prognozira 3,5 procenata, a za 2020. rast od četiri odsto. Procenjuje se da će javni dug Srbije pasti na 56 procenata bruto domaćeg proizvoda (BDP) u ovoj godini, u 2019. godini na 54,3 procenta, a u 2020. na 52 odsto BDP-a.

Prema najnovijem redovnom izveštaju Svetske banke za Zapadni Balkan, koji je predstavljen u Kancelarijama ove međunarodne finansijske institucije u Beogradu, inflacija će ove, kao i u naredne dve godine, iznositi tri procenta.

Nezaposlenost u regionu je bila 5,6 odsto manja nego prethodne godine, a opala je i nezaposlenost mladih na 31,5 odsto sa 37,5 odsto prethodne godine.

Ipak, u izveštaju se upozorava na usporavanje tempa otvaranja radnih mesta, budući da je stopa rasta zaposlenosti na godišnjem nivou pala sa 4,5 odsto u 2016. godini na 3,2 odsto u septembru 2017.

U izveštaju se poziva na smele strukturne reforme radi pružanja podrške stvaranju novih radnih mesta i podsticanju održivog rasta na srednji rok.

"Privredni rast u celom regionu i dalje je osetljiv kako na udare izazvane vremenskim prilikama, kao što su oštre zime i neočekivane prirodne katastrofe, tako i na činioce koji se odnose na svaku zemlju pojedinačno, poput političke neizvesnosti. Zemlje regiona se protiv uticaja ovih negativnih faktora mogu boriti reformama kojima se podstiče razvoj privatnog sektora i smanjuju prepreke za učešće radne snage", zaključuje se u izveštaju Svetske banke.

Šestović: Privredni rast prošle godine bio nešto manji

Viši ekonomista Svetske banke Lazar Šestović navodi da je privredni rast naše zemlje prošle godine bio nešto manji, jer je poljoprivreda podbacila, ali da je dobro što se relativno sporiji rast privrede nije toliko odrazio na zaposlenost.

"Prošle godine smo imali tri posto više zaposlenih nego u 2016. godini, a taj rast je, pre svega, došao iz uslužnih sektora – trgovine na malo i veliko, gde je došlo do kreiranja 30.000 novih poslova, dok je u industriji otvoreno 23.000 novih poslova u odnosu na 2016. godinu", precizirao je Šestović.

To je, kako dodaje, posledica rasta direktnih stranih investicija u delovima Srbije van Beograda, koje su naročito zaslužne za rast zaposlenosti u industriji.

Veći prošlogodišnji budžetski suficit od 1,2 odsto BDP-a je, uz povoljne trendove na finansijskom tržištu, kurs evra prema dolaru i niske kamate na međunarodnim tržištima, doprineo smanjenju troškova po osnovu kamata i padu učešća duga u BDP-u.

"U ovoj godini projektujemo balansiran budžet i deficit koji ne bi trebalo da bude veći od pola procenta BDP-a", izjavio je Šestović.

Kako je ukazao, jedan od bitnijih događaja u 2017. godini bio je značajan rast deficita tekućih transakcija u spoljnotrgovinskim odnosima, budući da je došlo do ubrzanog rasta uvoza.

"Iako smo imali rast izvoza od 11 posto, rast uvoza je sve to anulirao, što je prouzrokovalo da se deficit poveća na 5,7 posto BDP-a sa 3,1 odsto iz 2016. godine", istakao je Šestović.

To je, prema njegovoj oceni, jedan od najvećih rizika po našu zemlju, kao i još uvek prilično visok nivo spoljnog duga.

"Rast plata treba da bude u skladu s rastom BDP-a"

Naredno povećanje plata u javnom sektoru ne bi trebalo da bude veće od nominalnog povećanja bruto domaćeg proizvoda, što bi trebalo da bude politika i na srednji rok, poručio je viši ekonomista Svetske banke Lazar Šestović.

"I dalje, međutim, postoje oblasti gde može dosta da se uštedi, kao što su veoma velike subvencije koje se isplaćuju privredi. Tu smo uočili povećanje u prva dva meseca ove godine", izjavio je Šestović na konferenciji za novinare u Kancelariji Svetske banke u Beogradu.

Kako je dodao, već sada se vide efekti povećanja plata u javnom sektoru, što je, kako ističe, bilo potrebno uraditi, jer je smanjenje trajalo prilično dugo.

"Što se tiče povećanja fonda zarada u javnom sektoru u periodu januar-februar 2018. u odnosu na isti period prošle godine, taj rast je iznosio 11,8 procenata u nominalnom iznosu, odnosno 7,9 milijardi dinara", naveo je on.

To su podaci koji se odnose na ukupan opšti sektor države koje objavljuje Ministarstvo finansija, i tu su uključeni svi nivoi države, kao i socijalni fondovi.

Potrošnja na penzije, međutim, kako je precizirao, raste nešto manje, otprilike četiri procenta, odnosno ukupan iznos je veći za 3,3 milijarde dinara u odnosu na prva dva meseseca prosle godine.

"To ima uticaj na ekonomski rast, zato što je učesće države u ukupnoj ptorošnji stanovništva dosta veliko. Učešće potrošnje sektora opšte države je oko desetak posto BDP-a, plus potrošnja na penzije oko 7,8 posto BDP-a, tako da je sve to zajedno 20 posto ukupnog BDP-a", objasnio je Šestović.

Na osnovu raspoloživih podataka o BDP-u za prva dva meseca može se uočiti da je državni sektor doprineo u nominalnom iznosu sa 11 posto privrednom rastu.

"Naš problem je taj da kada dođe do rasta potrošnje, automatski dolazi do rasta uvoza i povećanja deficita tekućih transakcija", istakao je Šestović.Projektovani rast BDP-a regiona Zapadnog Balkana će se u ovoj godini oporaviti na 3,2 posto, a u 2019. godini će iznositi 3,5 procenata.

U izveštaju se takođe navodi da je privredni rast na Zapadnom Balkanu opao lani, uprkos otvaranju 190.000 novih radnih mesta u prvih devet meseci te godine, pri čemu je BDP Srbije, najveće ekonomije u regionu, usporio na procenjenih 1,9 odsto u 2017. prvenstveno usled nepovoljnih vremenskih uslova.

Stopa privrednog rasta za region u celini pala je sa 3,1 odsto u 2016. godini na procenjenih 2,4 odsto prošle godine zbog oštre zime i manjeg obima investicija, ali se očekuje oporavak rasta na 3,2 odsto u ovoj i 3,5 odsto u 2019. godini.

"U regionu se beleži pozitivan trend. Sve više građana nalazi posao, dok se zarade polako povećavaju. Međutim, na privredni rast negativno utiču kako domaći tako i inostrani činioci, što je i potvrđeno usporavanjem rasta u 2017. godini", navela je Linda Van Helder, regionalna direktorka Svetske banke za Zapadni Balkan.

Stabilniji rast koji Svetska banka predviđa u narednih nekoliko godina, kako kaže, može se ostvariti pod uslovom da se primeni pravilna kombinacija javnih politika i propisa da bi se smanjila osetljivost na udare i podstakao rast.

Prema mišljenju Svetske banke, ukupni izgledi regiona su pozitivni, pošto se očekuje oporavak rasta u Srbiji i Makedoniji, povećanje investicija u Bosni i Hercegovini i na Kosovu i usporavanje rasta u Albaniji i Crnoj Gori sa završetkom velikih investicionih projekata i nastavkom preko potrebne fiskalne konsolidacije u Crnoj Gori.

U izveštaju se konstatuje da se zaposlenost povećava u čitavom regionu i to naročito u sektoru trgovine na veliko i malo.

U svih šest zemalja Zapadnog Balkana otvorena su nova radna mesta tokom 2017. godine, napominje se i dodaje da je prosečna stopa zaposlenosti neprekidno u usponu i da je dostigla u septembru 2017. nivo od 42,6 odsto.

Ndegva najavio novu finansijsku podršku Svetske banke Srbiji

Šef Kancelarije Svetske banke u Srbiji Stiven Ndegva najavio je da će taj međunarodni kreditor, pored tri odobrena nova kredita Srbiji, pružiti dalju finansijsku podršku našoj zemlji za reformu poreske politike i za poljoprivredu.

"Mi smo odobrili tri nova razvojna kredita kako bi ojačali reforme. Od poreskih reformi, preko efikasnosti tržišta rada energetike do jačanja poslovnog okruženja i prevencije sve češćih prirodnih katastrofa", objašnjava Ndegva.

Ndegva je rekao da ta banka optimistična u pogledu reformi koje se sprovode u Srbiji, da predviđa veći privredni rast u ovoj godini u odnosu na 2017. godinu i da nastavlja blisku saradnju sa Vladom Srbije.

"Svetska banka sarađuje sa Vladom u sektoru energetike i na planu unapređenja poslovnog okruženja i unapređenja tržišta rada, a njena sredstva, znanje i iskustvo uvek su na raspolaganju Srbiji", istakao je Ndegva.