Ekonomija - Srbija

Projektovani rast BDP-a u Srbiji ove godine 3,0 odsto, od 2026. do 2028. kumulativno 11,9 odsto

U Programu ekonomskih reformi koji je usvojila Vlada Srbije a objavilo Ministarstvo finansija ističe se da nastavak procesa evropskih integracija i produbljivanje saradnje ostaju strateški ciljevi ekonomske politike Srbije.

Srednjoročno gledano, projektuje se kumulativni rast od 11,9 odsto u periodu 20262028, sa prosečnom godišnjom stopom rasta od 3,8 odsto.

Dinamika rasta će, kako se navodi u dokumentu, biti zasnovana na domaćoj tražnji, uz snažan nastavak investicionog ciklusa, rast privatne potrošnje i postepeni oporavak spoljne tražnje.

Ubrzanje na 5,0 odsto u 2027. godini biće rezultat realizacije Ekspo 2027. aktivnosti, dok se u 2028. očekuje umereno usporavanje usled baznog efekta a takav profil rasta, ocenjuje se, ukazuje na stabilnost makroekonomskih fundamenata i uravnoteženu strukturu privredne aktivnosti.

Što se inflacije tiče navodi se da se ona većim delom 2025. godine kretala u gornjoj zoni cilja, ali je od septembra osetno usporila i to na 2,9 odsto međugodišnje a za ovu godinu se, uz normalizaciju troškovnih faktora i stabilniju poljoprivrednu sezonu, projektuje prosečna inflacija od 3,7 odsto.

Kada je o rizicima reč, ističe se da srednjoročni rizici ostaju izraženi i da prvenstveno proizilaze iz globalne fragmentacije, pooštravanja trgovinskih i industrijskih politika, geopolitičkih tenzija i nestabilnosti na tržištima energenata i hrane.

Na domaćem planu, najvažniji izazovi odnose se na sektorske neizvesnosti u energetski i izvozno orijentisanim granama.

"Ekonomska politika usmerava odgovor na ove izazove kroz očuvanje fiskalne discipline, mere za povećanje energetske efikasnosti i sigurnosti, uz ubrzanje realizacije infrastrukturnih i Ekspo 2027 - povezanih projekata. Takav okvir omogućava da se negativni efekti šokova ublaže, a pozitivni spoljni impulsi brže prenesu u rast", navodi se u programu.

Temeljni princip ekonomske politike zemlje ostaje fiskalna disciplina a planira se postepeno smanjenje budžetskog deficita sa 3,0 odsto BDP tokom investicionog ciklusa na 2,5 odsto BDP do 2028. godine.

To, kako se navodi, obezbeđuje nastavak opadajućeg trenda duga sektora države koji će se, prema procenama, spustiti na oko 44 odsto BDP do kraja srednjoročnog perioda.

Istovremeno, visok nivo javnih investicija biće zadržan, uz unapređenje transparentnosti i efikasnosti upravljanja kapitalnim projektima.