Ekonomija - Srbija

Prosečna inflacija u 2022. godini pet do šest odsto

Deficit u trgovini sa svetom je povećan, ali je priliv stranog kapitala visok kako po osnovu stranih direktnih investicija, tako i po osnovu zaduživanja u inostranstvu.  Rezultati privrede Srbije u 2021. godini u osnovi prate evropske trendove, s tim što su i pozitivni i negativni rezultati intenzivniji, rekao je juče Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu predstavljajući novi broj publikacije „Kvartalni monitor” koji izdaje Ekonomski fakultet i Fond za razvoj ekonomske nauke.

„Procenjuje se da će BDP u ovoj godini rasti sedam odsto, po čemu će Srbija biti među pet, šest najuspešnijih zemalja u Evropi. Kumulativno posmatrano za dve godine od Srbije veći privredni rast imaju samo Irska i Turska. Rast BDP-a u 2022. trenutno prognoziramo na oko 4,5 procenata. Naša prognoza zasnovana je na očekivanju da će najveći deo privrede Srbije u 2022. da se vrati na uobičajeni pretkrizni tempo rasta od oko četiri godišnje, a da će dodatno povećanje stope rasta BDP-a na oko 4,5 odsto da donese nastavak ubrzanog oporavaka delatnosti poput saobraćaja i turizma koje još nisu dostigle pretkrizni nivo kao i poljoprivrede koja će u slučaju prosečne sezone imati relativno snažan rast zbog poređenja sa sušnom 2021. godinom. Identičan rast BDP-a od 4,5 procenata u 2022. prognozirala je i vlada, kao i MMF i Evropska komisija”, naveo je Arsić.

Očekuje se da će osnovni pokretači rasta u narednoj godini biti javne i strane investicije i izvoz, a da će domaća privatna i državna tekuća tražnja skromno doprineti, jer će njihova realna vrednost biti znatno smanjena visokom inflacijom. Eventualni pokušaj vlade da kroz posebno povećanje plata, penzija i drugih komponenti državne potrošnje podstakne privredu, u aktuelnim okolnostima bi dodatno podstakao inflaciju. U narednoj godini se može očekivati nominalni rast plata od sedam, osam odsto, dok bi realne zarade mogle da budu povećane oko dva odsto, što približno odgovara rastu produktivnosti. Najveći deo nominalnog povišenja plata, u 2022. obezvrediće inflacija, kroz koju se uravnotežuju dohoci sa proizvodnjom.

Arsić prognozira da će inflacija u ovoj godini iznositi više od osam odsto, a da će u narednoj biti u proseku pet, šest procenata.

Pored visoke inflacije sa kojom se ulazi u 2022, visoke su i cene energenata, a prisutni su i problemi u poslovanju velikih javnih i državnih preduzeća poput EPS-a, „Srbijagasa”, „Telekoma” i „Er Srbije”. Očekuje se i rast kamatnih stopa. Uz sve to, nepoznanice su kako će se dalje odvijati zdravstvena kriza i kakav će dalji ekonomski oporavak imati evropske ekonomije s kojima je privreda Srbije tesno povezana.

„Ekonomska politika bi zato u ovakvom ambijentu trebalo da kao primaran cilj u 2022. ima očuvanje makroekonomske stabilnosti. Fiskalna politika bi trebalo da se kreće u pravcu znatnog smanjenja budžetskog deficita uz zadržavanje visokih javnih investicija dok bi monetarna politika trebalo da postepeno i kontrolisano smanjuje svoju ekspanzivnost i okreće se ka restriktivnosti. Ukoliko ovi uslovi budu zadovoljeni, inflacija bi mogla da se obuzda tokom 2022, uz solidan privredni rast od oko 4,5 odsto i održiv deficit tekućeg računa platnog bilansa. Održivost javnih finansija mogla bi da bude dovedena u pitanje, ako bi se relativno velike, a ekonomski neisplative javne investicije finansirale zaduživanjem države”, rekao je Arsić.

Da bi Srbija iskoristila potencijale sopstvenih građana i prirodne sredine neophodno je da se napravi suštinski zaokret ka uspostavljanju pravne države i suzbijanju korupcije. Dodatno, za napredak privrede je potrebno da se trajno održava makroekonomska stabilnost, izgradi moderna infrastruktura, unapredi kvalitet obrazovanja. Politika jakog dinara koja je doprinela obaranju i stabilizaciji inflacije, mogla bi da smanji konkurentnost privrede Srbije i da dovede do neodrživog rasta spoljnih deficita. Održivost javnog i spoljnog duga zavisi od stabilnosti kursa dinara, a stabilnost kursa se održava velikim prilivom stranog kapitala. Ukoliko iz bilo kog razloga dođe do naglog smanjivanja priliva stranog kapitala makroekonomska stabilnost i rast privrede bi bili ozbiljno uzdrmani.