Ekonomija - Srbija

Rast dolara prema evru preti dinaru

Ako se nastavi rast vrednosti dolara prema evru, moguće je očekivati pad vrednosti dinara, izjavio je ekonomista Boško Živković, saradnik „Makroekonomskih analiza i trendova” (MAT). Na predstavljanju novog broja ovog biltena Ekonomskog instituta i Privredne komore Srbije, Živković je ukazao da će visok udeo zaduženja u dolarima povećati teret našeg ukupnog javnog duga.

Pored povećanja troškova otplate državnog duga, Živković je kazao da će rast dolara Srbiji učiniti skupljim i uvoz robe i usluga čije se cene iskazuju u dolarima – pre svega nafte, prirodnog gasa i još nekih berzanskih sirovina.

Na naše pitanje – kako Srbija može da se zaštiti od pretećih ekonomskih neprilika, Živković je rekao da smo propustili priliku da se u vreme zaduživanja u dolarima osiguramo od mogućeg rasta kursa ove svetske valute.

Prema njegovim rečima, sada nam je na raspolaganju jeftin kredit uzet od Ujedinjenih Arapskih Emirata od dve milijarde evra, ali skuplji energenti će morati da se plate.

Od septembra 2011. do novembra 2013. godine Srbija se zadužila u „pet rata” za ukupno 5,25 milijardi dolara. Dug će vraćati do septembra 2021, sa kamatom od 5,1 do 7,5 odsto. Za tri nedelje rasta dolara u novembru 2016. naš javni dug povećan je za oko 350 miliona evra.

– Rast dolara zbog povećanja baznih kamatnih stopa u tri navrata tokom ove godine promeniće tokove kapitala – kaže Živković. Osnovni tok novca kretaće se iz Evropske unije u SAD, dok će se ulaganja iz EU u druge zemlje smanjiti. Nova administracija SAD najavljuje investicije u infrastrukturu i proizvodnju oružja, a unutrašnja štednja nije dovoljna za finansiranje. Zato je realno očekivati agresivniju politiku kamatnih stopa Feda. Preusmeravanje tokova kapitala će pogoditi i mnoge zemlje u razvoju koje nemaju izvoz energenata i drugih berzanskih proizvoda čije cene rastu. Jačina uticaja rasta dolara na pojedine zemlje, osim od toga šta izvoze, zavisiće i od od udela dolara u njihovom dugu.

Treba uzeti sa rezervom poslednju prognozu MMF-a od sredine januara ove godine da će se ubrzati rast svetske privrede u 2017–2018. na 3,4 procenta u razvijenim i 3,6 u zemljama u razvoju, smatra Živković.

Političke promene u drugoj polovini 2016. su razbile stvarni ili prividni konsenzus o koristima koje donosi međunarodna ekonomska integracija. Protekcionizam će povećati postojeće globalne neravnoteže – prezaduženost, deficiti tekućih računa bilansa plaćanja, spoljnotrgovinski i budžetski deficiti. Ako se ovi deficiti kombinuju sa naglim promenama kurseva glavnih valuta, uslediće ubrzano zatvaranje privreda vodećih zemalja.

Smanjivanje izvozne tražnje, smanjiće produktivnost i dohotke u razvijenim i zemljama u razvoju. Razvijene zemlje sa manjkom unutrašnje privatne tražnje, kao što je većina zemalja EU, moraće da ubrzaju unutrašnje reforme (prezaduženost privrede, kontaminirani bilansi banaka), ili da prihvate niske stope rasta kombinovane sa ubrzanjem inflacije.

Zemljama u razvoju, čija su preduzeća prezadužena, a banke pate od visokog procenta nenaplativih kredita, u uslovima otežanog pristupa finansijskim izvorima, preti smanjivanje dotoka kapitala i brzi gubitak vrednosti nacionalnih valuta.

Geopolitički faktori koji negativno deluju na ekonomski rast se umnožavaju, a glavni rizici su lokalni i regionalni ratovi, masovno izbeglištvo.