Ekonomija - Srbija

Realni privredni rast Srbije 7,7 odsto u trećem kvartalu

Prema desezoniranoj seriji podataka, BDP je u tromesečju jul septembar porastao za 1,6 procenata u odnosu na prethodni kvartala.

Posmatrano po delatnostima, značajan realni rast bruto dodate vrednosti zabeležen je na godišnjem nivou u sektoru trgovine na veliko i malo i popravke motornih vozila, saobraćaja i skladištenja, te usluga smeštaja i ishrane, za 17 odsto, zatim u građevinarstvu za 15,8 posto i u sektoru stručnih, naučnih, inovacionih i tehničkih delatnosti i administrativnih i pomoćnih uslužnih delatnosti za 13,7 procenata.

Posmatrano po agregatima upotrebe BDP-a, realni rast je zabeležen kod svih agregata u odnosu na treći kvartal 2020. godine.

Izdaci za finalnu potrošnju domaćinstava su povećani za 8,2 procenta, izdaci za finalnu potrošnju neprofitnih institucija koje pružaju usluge domaćinstvima za 6,8 posto, izdaci za finalnu potrošnju države za 7,8 odsto, bruto investicije u osnovna sredstva za 12,6 odsto, izvoz robe i usluga za 22,5, a uvoz robe i usluga za 22,9 posto, navodi se u saopštenju.

Izvoz skočio 27 posto za deset meseci, uvoz za 23,5 odsto

Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije u periodu januar-oktobar iznosila je 40,59 milijardi evra, što je rast od 25 posto u odnosu na isti period 2020, pri čemu je izvoz skočio za 27 procenata dok je uvoz povećan za 23,5 odsto, pokazuju današnji podaci Republičkog zavoda za statistiku.

Tokom deset meseci, izvezeno je robe u vrednosti 17,60 milijardi evra, a uvezeno za 22,98 milijardi, tako da deficit iznosi 5,37 milijardi evra, i veći je za 13,2 posto nego u uporednom lanjskom periodu.

Pokrivenost uvoza izvozom je porasla na 76,6 odsto sa nivoa od 74,6 procenata koliko je iznosila prošle godine u istom periodu.

Izraženo u dolarima, ukupna robna razmena sa svetom je od janaura do kraja oktobra iznosila 48,39 milijardi dolara, što je porast od 31,8 procenata na godišnjem nivou.

Izvoz robe je porastao za 33,8 posto na 20,99 milijardi dolara, a uvoz je povećan za 30,3 procenta na 27,40 milijardi, međugodišnje.

Deficit za 10 meseci iznosi 6,40 milijardi dolara, što čini povećanje od 19,8 posto u odnosu na isti period 2020.

Najveće učešć u izvozu Srbije imao je Region Vojvodine (35,1%), a u uvozu Beogradski region (45,5%).

Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini. Zemlje članice Evropske unije imale su udeo od 60,8 odsto u ukupnoj razmeni.

Najveći pojedinačni spoljnotrgovinski partneri nam je bila Nemačka, u koju smo izvezli robu u vrednosti 2,23 milijarde evra, a uvezli za 3,04 milijarde.

Drugi po važnosti partner su bile zemlje CEFTA, na čija smo tržišta plasirali robu za 2,75 milijardi evra, a uvezli proizvode u vrednosti 965,1 milion evra. Suficit iznosi 1,79 milijardi evra, a pokrivenost uvoza izvozom je 285,9 posto.

Samo u oktobru ove godine, izvoz Srbije je porastao za 18,5 posto međugodišnje, na 1,96 milijardi evra, dok je uvoz iznosio 2,58 milijardi i veći je za 23,5 procenata nego u istom mesecu prošle godine.

Prema desezoniranim podacima, oktobarski izvoz je porastao u odnosu na septembar za 0,1 procenat, a uvoz za 3,5 odsto.

Pad broja nezaposlenih u trećem kvartalu 2021. godine

Broj zaposlenih u Srbiji u trećem kvartalu ove godine iznosio je 2.924.500, a broj nezaposlenih 341.500, što znači da je stopa zaposlenosti u trećem tromesečju 2021. bila 50 procenata, a nezaposlenosti 10,5 procenata, objavio je danas Republički zavod za statistiku (RZS).

Prema podacima Ankete o radnoj snazi, u odnosu na drugi kvartal, došlo je do smanjenja stope nezaposlenih za 0,6 procentnih poena, uz istovremeno povećanje stope zaposlenosti za 1,7 procentnih poena.

Ukupna zaposlenost u tom periodu povećana je za 93.400, s tim da je formalna zaposlenost veća za 36.500, a neformalna za 57.000, navodi RZS.

Najveći rast broja formalno zaposlenih zabeležen je u građevinarstvu (25.400), u prerađivačkoj industriji (15.300) i trgovini na veliko i malo i popravci motornih vozila (12.400).

RZS napominje da je rastu neformalne zaposlenosti najviše povećanje broja zaposlenih u poljoprivredi, lovu i šumarstvu (23.300) i građevinarstvu (15.300).

Dodaje se da je u trećem kvartalu 2021. ukupno bilo 431.700 neformalno zaposlenih, od čega u poljoprivredi 243.900, a 187.700 van poljoprivrede.

Najveći rast zaposlenosti je u populaciji sa srednjim stručnim obrazovanjem i starosne dobi od 55 do 64 godine.

Stopa zaposlenih muškaraca je u trećem kvartalu 2021. u odnosu na drugi kvartal iste godine povećana za 2,6 procnetnih poena i iznosila je 58,4 odsto, dok je rast stope zaposlenosti žena bio svega 0,9 procentnih poena, pa je stopa zapolenosti žena bila 42,2 odsto.

Najveće smanjenje broja nezaposlenih od 16.300 beleži se u regionima Šumadije i Zapadne Srbije, dok je u regionima Južne i Istočne Srbije broj nezaposlenih porastao za 9.300.

Stopa zaposlenosti mladih u dobi od 15 do 24 godine porasla je u trećem kvartalu ove godine za 1,4 procentna poena i iznosila je 27,3 odsto, dok je istovremeno porasla i stopa nezaposelene mlade populacije za 0,9 procentnih poena i iznosila je 23, 1 odsto.

Po regionima, jedino Beogradski region beleži smanjenje broja nezaposlenih mladih za 2.600, dok je u regionima Šumadije i Zapadne Srbije povećan broj nezaposlenog mladog stanovništva za 4.200, navodi RZS.

Prema Anketi o radnoj snazi, posmatrano međugodišnje, stopa zaposlenosti povećana je za 2,2 procentna poena, stopa nezaposlenosti za 0,7 procentna poena, dok je stopa stanovništva van radne snage smanjena za 2,8 procentna poena.

Ovakva međugodišnja kretanja osnovnih kontigenata stanovništva na tržištu rada ne mogu se tumačiti van konteksta promena izazvanih kovid krizom tokom 2020, kada pojedinci koji nisu mogli da traže posao ili nisu bili u mogućnosti da počnu da rade zbog anti-kovid mera, te su smatrani neaktivnim, a ne nezaposlenim, pa se povećanje stope nezaposlenih sa 9,8 odsto 2020. na 10,5 procenata 2021. može smatrati kao pokazatelj oporavka, jer se stopa vraća na nivo pre krize, zaključuje RZS.

Promet u maloprodaji u Srbiji nastavio rast u oktobru

Promet robe u trgovini na malo u Srbiji nastavio je rast u oktobru, i bio je vechi u tekuchim cenama za 13,1 posto, a u stalnim cenama za 4,0 procenta, prema preliminarnoj proceni Republicckog zavoda za statistiku.

U periodu januar-oktobar ove godine, promet u maloprodaji je porastao za 14,6 posto u tekuchim cenama, a u stalnim cenama za 10,1 procenat u odnosu na uporedni period 2020. godine.