Ekonomija - Srbija

"Siva ekonomija" - najveći problem privrede Srbije

Siva ekonomija je jedan od najvećih problema privrede u Srbiji i tu bitku naša država sve više gubi jer u nelegalnim tokovima radi između pola miliona i milion ljudi, a budžet godišnje gubi oko milijardu evra, zbog neplaćenih poreza i doprinosa, rečeno je danas na okruglom stolu o reformi inspekcijskih službi.

Potpredsednica vlade Verica Kalanović je upozorila da se zbog toga moraju podići efikasnost inspekcijskih organa i sprovesti reforme, kao i doneti odgovarajuća zakonska regulativa. Ona je istakla da ljudi koji rade u sivoj zoni danas nemaju zdravstvenu zaštitu, a sutra neće imati penzije i najavila da će vladi predložiti formiranje koordinacionog tela koje će raditi na reformi inspekcijskih službi.

Direktor poreske Uprave Dragutin Radosavljević rekao je da u Srbiji trenutno ima oko 117.000 obveznika PDV-a, čiju ažurnost kontroliše oko 750 inspektora. On je najavio da će od januara 2012. biti uveden elektronski sistem povezivanja poreske uprave i poreskih obveznika, čime će državi biti ušteđeno oko 600 miliona evra.

Ilustrujući koliko je ozbiljan problem siva ekonomija, Radosavljević je naveo da na popularnoj pančevačkoj buvljoj pijaci ne postoji nijedna tezga gde trenutno nema robe ispod 10.000 evra, a njihovi vlasnici ne plaćaju državi ni dinar poreza, ni doprinosa.

Pomoćnica ministra rada i socijalne politike Radmila Bukumirić- Katić rekla je da je u aprilu ove godine zaposlenih u sivoj ekonomiji bilo 19,9 odsto, što znači da svaki peti zaposleni radi "na crno". Ona je rekla da je takav rad uglavnom prisutan u sektorima trgovine, usluga, poljoprivrede i ugostiteljstva.

"Siva ekonomija funkcioniše kroz neregistrovana preduzeća, zatim kroz registrovana u kojima radnici rade legalno, ali zaradu primaju na nelegalan način", rekla je Bukumirić- Katić i dodala da su našem tržištu rada neophodne fleksibilnije forme rada.

Ona je primetila da je potrebno da se omogući osnivanje agencije za privremeno zapošljavanje, kao svojevrsni "lizing radne snage".

Direktorka predstavništva USAID u Srbiji Suzan Fric kazala je da je unapređenje inspekcijskog sistema važno za razvoj srpske privrede i da je cilj USAID-a da kroz podršku reformi inspekcijskog sistema, u saradnji sa predstavnicima Vlade Srbije i resornih ministarstava, poboljša poslovnu klimu u kompanijama i oslobodi privredni potencijal koji u Srbiji postoji.

USAID radi na eliminaciji kvazi fiskalnih naplata i nameta kako bi se olakšalo formiranje konkurentnih firmi i povećala stopa zaposlenosti, rekla je Fric i dodala da je poslovna zajednica u Srbiji spremna da odgovori na promene i reforme u inspekcijskom sistemu. Ona je navela da postoji više od 1.000 propisa i zakona koji regulišu ovu oblast i da ona mora da se uredi kako bi poslovanje bilo što produktivnije.

Potpredsednica Privredne komore Srbije Vidosava Džagić istakla je da troškovi privrede po osnovu inspekcijskih kontrola iznose oko 13 miliona evra godišnje. Ona je rekla da su kao prepreke u poslovanju preduzeća privrednici ocenili propise koji su nejasni i teško primenljivi, zatim obučenost i informisanost, vršenje inspekcijskih kontrola i kaznenu politiku.