Slaba privredna saradnja Srbije i zemalja Srednje Azije

Bez autora
May 03 2011

Privredna saradnja Srbije sa državama Srednje Azije (Kazahstan, Uzbekistan, Turkmenistan, Kirgistan, Tadžikistan) daleko zaostaje za ekonomskim potencijalima i razvojnim potrebama Srbije i tih zemalja. Koliko je nizak nivo privredne saradnje Srbije sa zemljama Srednje Azije pokazuje i godišnji obim spoljnotrgovinske razmene, koji se, izuzimajući Kazhastan, prošle godine kretao svega po nekoliko miliona dolara. Polazeći od činjenice da je bivša Jugoslavija sa nekadašnjim Sovjetskim Savezom i zemljama tog regiona imala do 1990-tih spoljnotrgovinski obim razmene viši od sedam milijardi dolara, od čega je Srbija ostvarivala oko 40 odsto, to pokazuje da je privredna saradnja sa zemljama Srednje Azije daleko ispod mogućnosti. U savremenim međunarodnim, političkim i ekonomskim odnosima države Srednje Azije dobijaju sve više na značaju jer pored izuzetno važnog geopolitičkog položaja, ovaj region obiluje rudnim bogatstvima (više od sto rudnih vrsta) i energentima.

Slaba privredna saradnja Srbije i zemalja Srednje AzijePrivredna saradnja Srbije sa državama Srednje Azije (Kazahstan, Uzbekistan, Turkmenistan, Kirgistan, Tadžikistan) daleko zaostaje za ekonomskim potencijalima i razvojnim potrebama Srbije i tih zemalja, rečeno je za Tanjug u Privrednoj komori Srbije (PKS).

Koliko je nizak nivo privredne saradnje Srbije sa zemljama Srednje Azije pokazuje i godišnji obim spoljnotrgovinske razmene, koji se, izuzimajući Kazhastan, prošle godine kretao svega po nekoliko miliona dolara.

Polazeći od činjenice da je bivša Jugoslavija sa nekadašnjim Sovjetskim Savezom i zemljama tog regiona imala do 1990-tih spoljnotrgovinski obim razmene viši od sedam milijardi dolara, od čega je Srbija ostvarivala oko 40 odsto, to pokazuje da je privredna saradnja sa zemljama Srednje Azije daleko ispod mogućnosti.

Kako je istaknuto u PKS, u savremenim međunarodnim, političkim i ekonomskim odnosima države Srednje Azije dobijaju sve više na značaju jer pored izuzetno važnog geopolitičkog položaja, ovaj region obiluje rudnim bogatstvima (više od sto rudnih vrsta) i energentima.

Rezerve nafte u tom regionu procenjuju se na oko 30 milijardi tona, a utvrđene količine gasa približne su utvrđenim količinama gasa Rusije i Irana, mada je istražena samo jedna trećina.

Posmatrano po zemljama, u 2010. Srbija je imala najveći obim spoljnotrgovinske razmene sa Kazahstanom koji je iznosio 34,7 miliona dolara, što je rast od 20 odsto u odnosu na 2009.

Prošlu godinu karakteriše visok rast uvoza u Srbiju iz Kazahstana i pad izvoza za više od 50 procenata.

Tako je pokrivenost uvoza izvozom bila samo 15 odsto, a najviše smo uvozili propan, gas i đubriva.

Razmena Srbije i Uzbekistana prošle godine iznosila je oko osam miliona dolara, pokrivenost izvozom iz Srbije je samo 14 procenata, pri čemu je zabeležen visok rast uvoza monoamonijum fosfata i đubriva.

U Turkmenistan je Srbija u 2010. najviše izvozila municiju za vojno naoružanje.

Spoljnotrgovinska razmena lane je iznosila 3,55 miliona dolara od čega je izvoz bio 3,5 miliona dolara.

Sličan obim spoljnotrgovinske razmene Srbija je imala i sa Kirgizijom, 3,7 miliona dolara, a karakteriše je uvoz pasulja (99 odsto od ukupnog uvoza).

Bilateralnu privrednu saradnju Srbije i Tadžikistana, kako je istaknuto u PKS, takođe karakteriše nerazvijenost odnosa i niska robna razmena uz uvoz sirovog aluminijuma vrednog 3,8 miliona dolara.

U 2010. u tu državu su iz Srbije izvezeni hidraulični sistemi i artiljerijsko oružje a ukupna razmena je bila 1,6 miliona dolara.

Ocenite tekst
Komentari
Prikaži više 
 Prikaži manje
Ostavite komentar

Prijavite se na Vaš nalog


Zaboravili ste lozinku?

Nov korisnik