Ekonomija - Srbija

Slobodne zone mamac za investitore

Slobodne zone kao pokretače ekonomskog rasta, Srbija je otkrila sa zakašnjenjem od najmanje tri decenije. Država se dugo opirala da investitorima odobri olakšice koje zone čine privlačnim za ulaganja, ali je to konačno učinila 2006. godine, usvajanjem važećeg Zakona o slobodnim zonama.

Danas ih je 14 širom zemlje, u njima posluje više od 200 multinacionalnih kompanija, od kojih 71 proizvodi za izvoz, sa tačno 25.175 zaposlenih poslednjeg dana prošle godine. Slobodne zone svake godine beleže rast prometa robe i usluga, izvoza i broja zaposlenih.

Prema izveštaju o poslovanju slobodnih zona u 2016. godini, koji je Vlada Srbije usvojila na prvoj sednici u avgustu, u njima je lani investirano ukupno 236,41 milion evra. Izvezeno je za 2,15 milijardi evra, što je 16 odsto vrednosti ukupnog izvoza zemlje u 2016, koji je iznosio 13,42 milijarde.

– Najvažnije je da se broj zaposlenih u slobodnim zonama povećava svake godine, a u prošloj godini taj rast je iznosio više od 13 odsto, tako da danas u njima radi više od 26.000 ljudi – kaže Milan Ristić, direktor Uprave za slobodne zone. Trend rasta poslovanja u zonama će se nastaviti, jer sadašnji korisnici dodatno investiraju, a novi investitori se raspituju za uslove i najavljuju svoj dolazak. Tako je „Mišlen” u Pirotu prvu investiciju od 240 miliona evra u izgradnju novog pogona, prošle godine povećao za još 90 miliona evra.

Strane investitore u srpske slobodne zone Pirot, Zrenjanin, Subotica, Novi Sad, Šabac, Užice, Smederevo, Kruševac, FAS – Kragujevac, Niš – jug, Apatin, Svilajnac, Vranje i Priboj, ne privlači samo to što im država ne naplaćuje carinu i PDV na uvezenu opremu i repromaterijal, nego i mogućnost bescarinskog izvoza u zemlje Evropske unije CEFTE, Rusiju, Tursku, Belorusiju i Kazahstan, sa kojim Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini. Kompanije koje u tim ograđenim prostorima proizvode, ne plaćaju carinu i porez na dodatu vrednost na uvezenu opremu i repromaterijal, ali ni na usluge i energente, a imaju i pojednostavljene carinske procedure.

– Za naše slobodne zone interesuju se i kompanije iz kineske – napominje Ristić. – Već ih imamo u Rumi, u Bariču, kao ispostavama šabačke i beogradsko zone, a počeli su razgovori i sa predstavnicima Ruske Federacije o osnivanju industrijske zone u sastavu jedne od slobodnih zona.

Zanimljivo je da je u srpskim slobodnim zonama najviše proizvođača delova za automobilsku industriju, pre svega kablova. Od velikih multinacionalnih kompanija u njima su: „Fijat”, „Mišlen”, „Dreksler Majer”, „Kontinental” „Jazaki”, „Lir”, PKC, zatim „Simens”, „Svarovski”, „Panasonik”, „Valjaonica bakra”i „Impol seval”.

Zarade zaposlenih u slobodnim zonama su niske, kaže naš sagovornik, ali su one privukle investitore u nerazvijenim područjima što je znatno doprinelo smanjenju visoke nezaposlenosti. Dolaskom novih investitora prosek zarada raste, jer se povećava i potražnja za radnom snagom.

Direktor Uprave za slobodne zone kaže da ne treba povećavati sadašnji broj slobodnih zona, ali naglašava da Srbija treba da zadrži sve postojeće pogodnosti poslovanja u njima do ulaska zemlje u Evropsku uniju.

– S obzirom na to da je otvoreno poglavlje 29 o carinskim pitanjima, naš Zakon o slobodnim zonama moraće da se promeni, kako bi se uskladio sa važećim propisima EU – ukazuje Ristić. – Kako bi se taj period iskoristio za dovođenje novih investitora, bitno je da naši pregovarači insistiraju da promene zakona stupe na snagu danom prijema Srbije u EU. Takva mogućnost postoji, jer je i Hrvatska tako postupila.

Ulaskom u EU, slobodne zone će nastaviti sa radom, jer ih u EU ima više od 80, ali određene pogodnosti, kao što su neplaćanje carine i PDV na uvoz opreme i repromaterijala, moraće da budu ukinute.