Ekonomija - Srbija

Srbija motor razvoja jugoistočne Evrope

Predsednik Vlade Republike Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas u Davosu da naša zemlja, ukoliko do kraja sprovede ekonomske reforme, može postati lider u oblasti ekonomije u regionu jugoistočne Evrope.

Vučić, koji učestvuje na Svetskom ekonomskom forumu u ovom švajcarskom gradu, istakao je u autorskom tekstu "Budućnost srpske ekonomije" objavljenom na zvaničnom portalu tog foruma, da je potencijal za privredni rast u Srbiji veliki.

Stukturne i ekonomske reforme koje preduzimamo biće ključ za pokretanje tog rasta. Ukoliko to budemo mogli da uradimo, a prvi rezultati pokazuju da možemo, očekuje se da će Srbija postati ekonomski tigar ovog dela Evrope, podvukao je premijer.

On je naglasio da je Srbija, iako na raskrsnici između Istoka i Zapada, posvećena tome da stvori društveni i ekonomski sistem zasnovan na zapadnim standardima, unapređujući istovremeno ekonomske odnose sa svojim istočnim partnerima, kako u smislu ulaganja, tako i u smislu trgovine.

Vučić je ukazao na to da su u današnjem nestabilnom i globalizovanom svetu konkurentnost i ekonomski rast sve veći izazovi. U tim okolnostima, kako je ocenio, male zemlje ne treba da pokušavaju da promene globalna pravila igre, već da donesu ispravnu politiku kako bi najbolje iskoristile područja na kojima beleže rast. Prema njegovim rečima, prvi rezultati dosad sprovedenih reformi su obećavajući, ali su naše ambicije mnogo više.

Želimo da učinimo kvantni skok u smislu rasta, oslobađajući i jačajući glavne nosioce rasta – fizički i ljudski kapital, kao i tehnologiju, objasnio je premijer. Vučić je napomenuo da su investicije u fizički kapital u Srbiji još uvek za jednu šestinu manje nego što je stopa potrebna da bi se dostigla planirana stopa rasta od preko četiri odsto.

Srbija taj kapital namerava da ojača povećavajući javna ulaganja u infrastrukturu i stvarajući povoljno okruženje za rast privatnih ulaganja, kroz rešavanje problema preterane birokratije i poboljšanjem efikasnosti pravnog sisema, precizirao je on.

Cilj je, kako je dodao, da se javna ulaganja povećavaju sa tri odsto BDP-a u ovoj godini za 1 do 1,5 odsto BDP-a u narednih nekoliko godina.Prema njegovim rečima, na taj način će se obezbediti sredstva za završetak autoputa od Mađarske do Makedonije i Bugarske (Koridor 10), autoputa od Beograda do Jadranske obale u Crnoj Gori (Koridor 11) i pruge od Beograda do Budimpešte do 2018. godine.

Verujemo da će uspešno završavanje ovih projekta ojačati centralnu poziciju Srbije u smislu ulaganja, saobraćaja i trgovine u ovom delu sveta,ocenio je predsednik Vlade.

Srukturne reforme koje Vlada preduzima usmerene su na poboljšanje kvaliteta i dostupnosti ljudskog kapitala kroz reformu svih nivoa obrazovanja, objasnio je on i naglasio da Srbija ne želi samo brz rast, već i pametan i održiv rast koji će rezultirati time da Srbija dostigne prosek razvijenosti u EU. Za te planove je, kako je naveo, od suštinskog značaja stanje naših institucija.

Paket reformi, uz prirodne prednosti geografske pozicije Srbije, široka mreža sporazuma o slobodnoj trgovini i politička stabilnost trebalo bi da dovedu do prirodne stope rasta od 4 do 5 odsto na godišnjem nivou u narednim godinama, preneo je Vučić.

On je poručio da će uspešan završetak ekonomskih reformi, viša stopa rasta i okončanje pregovora o pristupanju EU do kraja decenije, predstavljati konačnu i zvaničnu potvrdu uspeha Srbije u ekonomskoj, socijalnoj i političkoj tranziciji ka liberalnoj, tržišno orijentisanoj demokratskoj zemlji Evrope.

Osvrnuvši se na istoriju srpske ekonomije, premijer je naveo da se od 2008. godine naša zemlja suočavala sa ozbiljnim ekonomskim izazovima od kojih su neki, poput globalne finansijske krize, bili izazvani spoljnim faktorima, dok su neki izazvani unutrašnjim faktorima, kao što su makroekonomska nestabilnost, tranzicija, poplave.

Sve do 2008. godine, kako je podsetio, model ekonomskog rasta Srbije bio je vođen uvozom i potrošnjom, finansiran prihodima od privatizacije i pozajmica, zbog čega je zemlja bila suočena sa velikim makroekonomskim disbalansom, uključujući fiskalni deficit i deficit platnog bilansa, visoku nezaposlenost i promenljivu inflaciju.

Kako bi se preokrenuli trendovi i zemlja izvela na put dinamičnog i održivog rasta, podstaknutog investicijama i uvozom, bilo je neophodno da se sprovedu ekonomske reforme, koje se sastoje od makroekonomske stabilizacije i otklanjanja prepreka za poslovanje, objasnio je Vučić.

Prema njegovim rečima, reformska agenda je zatvorena aranžmanom koji je dogovoren sa MMF-om pre godinu dana, a tri pozitivne revizije ukazuju na uspešnu primenu tog ambicioznog programa. Kao rezultat toga, budžetski deficit smanjen je sa 6,7 odsto BDP 2014. godine na manje od 3 odsto BDP u 2015. godini, podsetio je on i naglasio da je naš cilj da smanjimo deficit ispod 2,5 odsto BDP do 2017. godine.

Iako se očekivalo da će program fiskalne konsolidacije izazvati recesiju u 2015. godini, naša stopa rasta je tada bila pozitivna i iznosila približno jedan odsto, predočio je predsenik Vlade. On je naveo da je to posledica efikasnog plana i kredibiliteta programa ekonomskih reformi.

Pre pokretanja konsolidacije započet je set reformi u cilju unapređenja konkurentnosti, tako što je tržište rada postalo fleksibilnije, suzbijena je siva ekonomija, reformisane birokratske procedure za izdavanje građevinskih dozvola, uvedeno elektronsko podnošenje poreskih prijava, ubrzan razvoj infrastrukture i drugo, precizirao je Vučić.

Srbija je, kako je podsetio, prošle godine napredovala sa 91. na 59. mesto na Duing listi Svetske banke, što je čini jedinom zemljom u našm delu sveta koja je ostvarila tako veliku promenu pozicije. Takođe, kako je dodao, makroekonomska stabilizacija i reforme za poboljšanje konkurentnosti dovele su do toga da strane direktne investicije (FDI) u Srbiji zabeleže rast od približno 30 odsto u 2015. godini.

Porast stranih direktnih investicija u Srbiji je veći nego u bilo kojoj zemlji centralne i jugoistočne Evrope, što ukazuje na to da to nije samo posledica ekspanzivnih monetarnih politika globalnih igrača, već je i rezultat naših reformi, objasnio je Vučić. On je istakao da se zbog dvocifrenog rasta izvoza i investicija, predviđena negativna stopa rasta pretvorila u pozitivnu.