Ekonomija - Srbija

Srbija na čelu liste Evrostata po privrednom rastu u Evropi

Srbija drži lidersko mesto kako na tabeli sezonski i kalendarski neprilagođenih podataka sa skokom BDP-a od 5,0 procenata, tako i na tabeli desezoniranih i kalendarski prilagođenih pokazatelja, gde rast iznosi 4,8 posto.

Po evidenciji Evrostata, iza Srbije je Irska, čiji je rast prema neprilagođenim podacima iznosio u prvom tromesečju 4,6 posto, a slede Turska sa 4,5 procenata, Litvanija sa 2,4, i petoplasirana Mađarska sa 2,2 odsto.

Poljska je zauzela šesto mesto s privrednim rastom od 1,7 procenata u prvom kvartalu, sedma je Bugarska sa stopom od 1,2 posto, zatim Norveška sa 1,1, Kipar sa 0,9 i Malta sa povećanjem BDP-a od 0,5 odsto.

Hrvatska i Švedska sa privrednom ekspanzijom od 0,4 posto u periodu januar-mart dele 11. poziciju.

Iza njih slede ekonomije sa ostvarenim negativnim rastom u prva tri meseca 2020, pri čemu je najmanji pad od 0,4 procenta registrovala Danska, a najveći Italija, čak 5,7 odsto.

Francuska se sa padom BDP-a od 4,7 procenata, takođe, našla na začelju tabele, u društvu sa Španijom (minus 3,8 posto), Slovačkom (- 3,7), Austrijom (- 2,9), Slovenijom (- 2,4) i Nemačkom (- 1,9 posto).

U pregledu Evrostata o rastu BDP-a u prvom kvartalu nisu objavljeni podaci za Crnu Goru, Bosnu i Hercegovinu, Severnu Makedoniju, Albaniju i za kosovsku privredu.

Đuričin: Ohrabrujući rezultati, ali obazrivost u proceni

Ohrabrujuće je da Srbija u prvom kvartalu ostvaruje pozitivne stope rasta, ako se zna da sve razvijene ekonomije sveta imaju velike probleme i na strani ponude i na strani tražnje, jer su praktično i ponuda i tražnja u šoku, kaže profesor Ekonomskog fakulteta Dragan Đuričin, ali i navodi da treba biti obazriv u davanju procena.

Povodom podataka Evrostata da je Srbija najbrže rastuća ekonomija u Evropi, Đuričin kaže za Tanjug da je rast od pet odsto u prvom kvartalu ove godine fascinantna činjenica.

"Koliko mi je poznato i u drugom kvartalu će biti pozitivna stopa rasta, na znatno nižem nivou, ali pozitivna stopa rasta, što je, takođe, fascinantna činjenica, s obzirom da najrazvijenije zemlje sveta upravo u drugom kvartalu imaju najveći pad", naveo je Đuričin.

Generalno, kaže, pad svetske ekonomije je, prema različitim procenama, između 3,50 i 5,50 procenata.

"Međutim, treba biti obazriv u davanju procena za ubuduće, s obzirom da se svetska ekonomija sporo oporavlja, a da smo mi njen deo i da umnogome zavisimo upravo od trendova u svetskoj ekonomiji", rekao je Đuričin.

Profesor kaže da, imajući u vidu činjenicu da EU i evrozona beleže negativne stope rasta, a da su to naši glavni spoljnotrgovinski partneri i da iz tih zemalja dolaze najveći deo strani direktnih ulaganja koje upravo doprinose u najvećem delu našim visokim stopama rasta, treba biti veoma obazriv u ublažavanju mera ekonomske politike u narednom periodu.

"Najgore bi bilo stajati i čekati, agilnost dobro dođe", smatra Đuričin.

Naveo je da su dobri rezultati Srbije, pre svega, posledica prenesenih efekata iz prethodne godine i da ono što je sada bitno je da se održi likvidnost u privredi i da se koliko god je moguće zadrži ritam investicija.

Tu su, ocenjuje, jako važne javne investicije, s obzirom da će zbog opšteg pada ekonomije u svetu i fizičkog distanciranja svakako doći i do prekidanja globalnih lanaca snabdevanja, investicija i svih negativnih posledica.

Prema tome, kaže, njegov savet za Vladu Srbije je da drži likvidnost i da pokušava da investira gde god je to moguće na način da te investicije kratkorično u antikriznom programu koji je u toku ne naruše dugoročne ciljeve razvoja.

Objasnio je da to znači da se investira u sve projekte koji Srbiju približavaju EU sa aspekta kompatibilnosti, zelene ekonomije, investiranje u medicinu, u sistem zaštite, ranog otkrivanja, određene medicinske inovacije koje naciju drže u boljem stanju, boljoj kondiciji.

"Nije jednostavno, ali i pesimista i optimista umiru na isti način, ali je život optimiste mnogo bolji", zaključuje Đuričin.